Povežite se sa nama

INTERVJU

SAFETA BIŠEVAC, KOLUMNISTKINJA BEOGRADSKOG DNEVNIKA DANAS: Vele, da nemamo Vučića pomrli bismo od korone

Objavljeno prije

na

Pandemija korona virusa je u Srbiji više nego zloupotrijebljena. Aleksandar Vučić i njegova SNS se trude da sve politički iskoriste, pa su to uspjeli i sa pandemijom. Njihovi simpatizeri su ubijeđeni da bi se u Srbiji ponovio ,,italijanski scenario” da nije bilo Vučića. Čovjek ne zna da li da plače ili da se smije

 

MONITOR: Kako glasi najnoviji zvanični izvještaj o epidemiji korona virusa u Srbiji?

BIŠEVAC: U sredu, 27. maja je saopšteno da je u poslednja 24 sata preminula jedna osoba od KOVID-19, a registrovano još 48 novih slučajeva zaraze.  Na bolničkom lečenju su 622 pacijenta, od kojih 10 na respiratoru. Od početka epidemije, a prvi slučaj je zabeležen 6. marta,  testirano je skoro 230 hiljada, a registrovano 11.275 zaraženih. Umrlo je 240 ljudi, procenat smrtnosti je 2,13 odsto. Oporavilo se 6.277 obolelih.

MONITOR: Koje su mjere još na snazi?

BIŠEVAC: Najuočljivije je da putnici u gradskom prevozu u Beogradu uglavnom nose maske i rukavice, bar oni srednje i starije generacije. Mladi većinom ne poštuju nikakve mere. Na pijacama, u prodavnicama, tržnim centrima, kao i ostalim zatvorenim objektima takođe se mogu videti ljudi s maskama, ali sve su ređi. Preporučeno je nošenje zaštitne opreme i na radnim mestima. Na ulici se građani trude da drže rastojanje, ali sve je mnogo opuštenije.

MONITOR:Je li Srbija spremno dočekala epidemiju?

BIŠEVAC: Epidemiju nisu spremno dočekale ni mnogo veće, bogatije i razvijenije zemlje, pa kako bi onda Srbija? Ako je korona iznenadila Francusku,  Italiju i Španiju, šta od Srbije da očekujemo?  Ipak,  mislim da smo prošli bolje od mnogih. Zaostajemo za većim delom bivše Jugoslavije, Hrvatskom i Crnom Gorom, na primer, ali u poređenju sa ostatkom kontinenta nismo loši. Verujem da su za to zaslužni ljudi na terenu, zaposleni u bolnicama, lekari, medicinske sestre, tehničari, vozači, spremačice… Pandemija virusa KOVID-19 je pokazala da su bolje prošle zemlje koje su očuvale državni zdravstveni sistem nego one koje su sve privatizovale.  U Srbiji je, ipak, pored silnih problema i nedostatka para, opstao državni zdravstveni sistem.

MONITOR:  U februaru je na konferenciji za novinare rečeno da je korona virus najsmješnija epidemija …

BIŠEVAC: Svašta se moglo čuti na toj konferenciji za novinare. I da treba da idemo u šoping u Milano i da rakija leči koronu. Posle nekoliko dana, vlast je ,,okrenula ćurak” i na ulicama se pojavila vojska, koja je počela da čuva bolnice, domove za stare, migrantske centre, proglašeno je vanredno stanje, predsednik Vučić je govorio da će nam groblja biti mala… Od smeha i tvrdnji da Srbi imaju gene otporne na koronu, za nekoliko dana smo prešli 180 stepeni i ušli u fazu panike i histerije, imali smo karantin po tri dana.

MONITOR: Šta kažu stručnjaci kad se može očekivati proglašenje kraja epidemije?

BIŠEVAC: Još je rano za to. Dr Stevanović, direktor Infektivne klinike i član Kriznog štaba, je izjavio da se Srbija nalazi u završnoj fazi borbe protiv epidemije, ali da još nije kraj. Još imamo dnevno od tridesetak do stotinak novoobolelih. Takođe skoro svaki dan imamo smrtne slučajeve. Ali, ,,javlja” mi se da će koji dan pre 21. juna doći do proglašenja pobede nad koronom . Izbori su, izgleda,  ,,lek” za mnoge bolesti i viruse.

MONITOR: Je li tačno da je dvije trećine lažnih vijesti o koroni nastalo u Srbiji u periodu od 12. marta do 12. aprila?

BIŠEVAC: To pokazuje istraživanje sajta Fakenews Tragač (Fakenews.rs) o lažnim vestima u medijima tokom epidemije korona virusa. U prvom mesecu, od 12. marta do 12. aprila, pronađena su 43 lažna narativa koji su 241 put preneti u domaćim onlajn i tradicionalnim medijima. Istraživanje takođe pokazuje da je najveći broj lažnih vesti nastao na domaćem terenu, u Srbiji, čak 71 odsto. U Srbiji ljudi vole teorije zavere i pošto uglavnom ne veruju zvaničnim institucijama, okreću se lažnim vestima. Verujem da ni u komšiluku nije puno bolje.  Društvene mreže su samo pojačale tu ,,ljubav”. I ja sam proteklih nedelja dobijala silne ,,vesti” i ,,informacije” o uzroku pojave korone, 5G mreži, Bil Gejtsu, čipovanju, alternativnim načinima lečenja, dešavanjima u pojedinim mestima u Srbiji, ali i svetu. Protiv takvih laži je teško boriti se, a smatram da je problem kada ih objavljuju takozvani tradicionalni mediji. Još je veći problem kada ih promovišu lekari, profesori Medicinskog fakulteta, a i to smo imali.

MONITOR: Je li Srbija, kako tvrdi epidemiolog Zoran Radovanović u polemici sa profesorom Predragom Konom, uporno ignorisala upozorenje SZO o potrebi da se sve zemlje članice pripreme za očekivanu pandemiju?

BIŠEVAC: Srbija je čudo. Kod nas su i lekari, po ugledu na političare, počeli da se javno svađaju i polemišu. Dva epidemiologa Radovanović i Kon su dan-dva razmenjivali optužbe, a onda su, čini mi se, izgladili odnose. Verujem da su obojica izuzetni stručnjaci, samo što je Kon uvek bio bliži vlastima, prošlim i aktuelnoj, konstantno je u raznim kriznim štabovima, dok Radovanović uglavnom kritikuje  sa strane. Danas često objavljuje Radovanovićeve tekstove i moram da priznam da mi njegovi stavovi, pa i ovaj o ignorisanju upozorenja SZO, deluju racionalno.

MONITOR: Kako komentarišete to da su građani Srbije prije nekoliko dana dobili dvije dijametralno suprotne poruke članova Kriznog štaba za suzbijanje epidemije korona – Branimira Nestorovića i Srđe Jankovića?

BIŠEVAC: Mi konstantno dobijamo suprotne poruke struke. Najčešće je Nestorović ,,sam protiv svih”, on na jednoj, ostali na drugoj strani. Jedan kaže nosite maske, drugi ne treba. Nestorović je predlagao da se zarazimo sad kad je virus slab, ostali su protiv. U takvoj situaciji, čovek može samo na svoj zdrav razum da se osloni.

MONITOR: Je li epidemija zlouopotrebljavana u političke svrhe?

BIŠEVAC: Više nego zloupotrebljena. I to ne samo u Srbiji. Istraživanja pokazuju da je u mnogim evropskim zemljama vlast ojačala. Ljudi se u strahu od bolesti okreću vlastima od kojih očekuju da nešto urade. Autokrate koji vladaju u pojedinim evropskim zemljama su to u vreme korone i te kako dobro iskoristili. Aleksandar Vučić i njegova SNS se trude da sve politički iskoriste, pa su to uspeli i sa pandemijom. Njihovi simpatizeri su ubeđeni da bi se u Srbiji ponovio ,,italijanski scenario” da nije bilo Vučića. Hiljade bi umrlo da nemamo Vučića za predsednika. Jedan javnosti nepoznat narodni pevač iz Svilajnca napisao je i zapevao  ,,Odu Vučiću i borcima protiv korone”. Čovek ne zna da li da plače ili da se smeje.

MONITOR: Kako komentarišete to da je Aleksandar Vučić tokom vanrednog stanja bio  najzastupljeniji na TV ekranima u Srbiji, a da opozicija u izvještajima gotovo da nije postojala?

BIŠEVAC: Vučić je najzastupljeniji na TV i u ostalim medijima, bez obzira na to da li je stanje vanredno ili redovno. Nema tu drastične razlike. Čini mi se da je ipak sada napravio neke greške na početku. Pomenuta konferencija za novinare krajem februara je stvarno bila veliki blam. Pokušavali su da umanje opasnost od virusa, onda su videli da su ljudi uplašeni, pa jeVučić  promenio retoriku. Onda se angažovao u nabavci respiratora, obilazio bolnice, širio strah… Brzo je sve okrenuo u svoju korist. Prvih dana su on i premijerka Brnabić držali konferencije za novinare, onda su shvatili da mnogima idu na živce, pa je uskočila ,,struka”. Što se opozicije tiče, deo opozicionih lidera je rešio da ,,tihuje” iz viših interesa borbe protiv pandemije, drugi jednostavno nisu znali šta im je činiti. U ovakvim okolnostima svemoći jednog čoveka, opoziciji nije lako. Što je najgore, čak i u vreme borbe protiv zaraze vlast i njima bliski mediji su ih prozivali i optuživali da žele da ,,pobedi korona”. Vlastima i njima bliskim medijima opozicija  je odavno džak za udaranje.

MONITOR: Ljekari upozoravaju da borba protiv korona virusa nije gotova. Na osnovu čega je prije nekoliko dana donesena odluka da za ulazak u Srbiju ni državljanima Srbije ni drugih država više nije potrebno da imaju negativan test na korona virus, niti posebnu dozvolu?

BIŠEVAC: Kod nas od početka sve ide cik cak. Prvo smo ignorisali koronu, tvrdeći da je to malo ozbiljniji grip. Onda je krenula histerija da ćemo svi da umremo. Sada opet ulazimo u mirniju fazu. Imali smo najoštrije mere izolacije i karantina u zemljama bivše Jugoslavije, zatvorili granice dosta brzo, a onda, iznenada, otvorili. Ne razumem predlog Kriznog štaba i kasnije odluku Vlade Srbije da otvore granice i dozvole ulazak i bez negativnog testa. Mislim da Srbija nije trebalo ovako brzo da ukine većinu mera, ali verujem i da iza toga stoje politički interesi. Izbori su zakazani za 21. jun i vlast bi da nas ubedi da je sve u redu. Ko bi išao da glasa ako se plaši virusa? Da korona prolazi pokazuje i to što se Srbija ponovo okreće nekim drugim temama i komšiluku, pre svega Crnoj Gori. Vesti o hapšenju episkopa Joanikija i sveštenika SPC zbog litije u vreme epidemije, pojedine izjave predsednika Crne Gore Mila Đukanovića, najava crnogorskih vlasti da još neće otvoriti granice sa Srbijom i recipročna mera zabrane Montenegro erlajnsu da sleće na beogradski aerodrom, zasenili su ovih dana strah od korone u Srbiji.

                                                  Veseljko KOPRIVICA

Komentari

INTERVJU

NASTAVAK KADROVANJA U RESORU VESNE BRATIĆ – SLUČAJ RADE VIŠNJIĆ: Greška koja nije slučajna

Objavljeno prije

na

Objavio:

Ministarka  Bratić  očito ne smatra  da je veličanje četništva i  ratnih zločinaca ikkava  smetnja  za obavljanje rukovodećih finkcija u školstvu

 

Slučaj Rade Višnjić, nesuđene v.d. direktorice Osnovne škole (OŠ) „Jugoslavija” u Baru, u žižu javnosti vratio je Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta (MPNKS) na čijem je čelu Vesna Bratić. Kao diplomirana učiteljica, Rada Višnjić je za v. d. direktoricu imenovana na period od šest mjeseci, počev od 12. jula.  Razriješena je samo osam dana kasnije.

Na imenovanje Višnjićeve javnost je burno reagovala. Protiv nje je u januaru 2020. godine pokrenut disciplinski postupak, nakon što je učenicima na času zadala da crtaju trobojku, u vrijeme snažne politizcije upotreba zastava. Tada je dobila uslovni prestatak radnog odnosa. U jesen iste godine, preko Vajber grupe pozvala je učenike na moleban u Hram Svetog Jovana Vladimira u Baru. Uslijedio je definitivan otkaz.

Višnjićeva je na svom Fejsbuk profilu objavila i odu Ratku Mladiću, bivšem komandantu Vojske Republike Srpske, u Hagu doživotno osuđenom ratnom zločincu. U prilog tvrdnji da hvalospjevi Mladiću nijesu smetnja već više preporuka kod ministarke Bratić ide i činjenica da je za novog direktora Doma učenika u Beranama nedavno imenovan Goran Kiković. On je otvoreni podržavalac četničkog pokreta, a aktivno je učestvovao u predlaganju imenovanja ulice u Beranama po Mladiću.

Vesna Bratić je prije par mjeseci Bojanu Đačić, takođe učiteljicu, ideološki blisku koleginici iz Bara, postavila za v.d. direktoricu Osnovne škole (OŠ) „Ristan Pavlović” u Pljevljima. Đačićeva je smijenjena nakon dva dana, jer su njena fotografija, na kojoj na glavi nosi šajkaču sa kokardom, i tekstovi šovinističkog sadržaja, osvanuli na Instagramu. I izazvali snažnu osudu građana.

Ni tada, baš kao ni u slučaju Višnjić, ministarka Bratić se nije ogradila od stavova   izabranica. Đačićeva je smijenjena u tišini, bez izjašnjenja MPNKS-a. Višnjićeva je prošla gore. U pokušaju da se zaštiti, Vesna Bratić je u saopštenju u kom navodi da je promijenila mišljenje o njenom imenovanju, kazala da je do toga došlo nakon što su iz MPNKS-a imali uvid u  privatne materijale opscene prirode profesorice Višnjić – aludirajući na nage fotografije koje su kružile društvenim mrežama, a na kojima je navodno ona. To je i vrhunac opscenosti ministarke Bratić – što su joj pri kadriranju „opscene fotografije” veći problem od podrške Mladiću. I zloupotreba privatnosti pri raskidanju radnog odnosa. Zbog toga su ministarku kritikovali iz Centra za građansko obrazovanje (CGO), skupštinskog Odbora za ravnopravnost, Centra za ženska prava (CŽP), kao i pojedinih političkih partija.

Vesna Bratić je, objašnjavajući odluku o razrješenju Rade Višnjić, nenamjerno otkrila i da u MPNKS-u ne obavljaju nikakve provjere kandidata. „Sva priča o depolitizaciji državnog aparata pala je u vodu sramnim postupkom Vesne Bratić, iza kojeg nesporno stoje partije vladajuće većine. Umjesto da oslobode škole političkog uticaja i da razbiju ćelije za kupovinu glasova, što je nasljeđe koje je ostavio DPS sa svojim koalicionim partnerima, oni su se odlučili da te mehanizme preuzmu. Umjesto partijskih direktora i zamjenika – dobili smo partijske direktore i zamjenike”, konstatuje u svojoj objavi na Fejsbuku dugogodišnji aktivista nevladinog sektora Vuk Maraš.

Ministarka tvrdi da su novoizabrani vršioci dužnosti direktora osnovnih i srednjih škola birani nepartijski. Nije tako, narvano. Monitorovi upućeni izvori tvrde da je Radu  Višnjić imenovala na predlog Socijalističke narodne partije (SNP). Brojni slučajevi upotpunjuju sliku o krugovima iz kojih dolaze kadrovi u kulturi i prosvjeti. Monitor redovno piše o tome.

Andrea JELIĆ
Pročitajte više u ptampanom izdanju Monitora od 23. jula ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

ŠERBO RASTODER, ISTORIČAR: Treba nam istina   

Objavljeno prije

na

Objavio:

Na Rezoluciju  o Srebrenici u crnogorskom političkom kontekstu  su se upecali zagovornici zla koji su se sakrivali iza „naroda“ kako bi osporili zlo. Sreća je da su ubjedljivo poraženi na način koji Crnu Goru vraća na stazu kakve – takve normalnosti i civilizacijske vrijednosti što je sa simpatijama prihvaćeno u regionu i svijetu

 

MONITOR: Usvajanje Rezolucije o Srebrenici i sporenja oko nje?

RASTODER:  Srebrenica je postala prepoznatljiva tačka topografije zla u Evropi. To je ,,zasluga” onih koji su počinili genocid ali i međunarodnog  suda  koji je pravno verifikovao tu činjenicu u dokaznom postupku koji je trajao više godina i u kojem je priloženo nekoliko hiljada dokaza (snimaka zločina, iskaza svjedoka, naredbi viših organa vojnih formacija, iskaza  aktera). Neki od počinilaca genocida (Nikolić, Krstić, Erdemović i drugi) priznali su zločin i iskazali kajanje, a neki od njihovih sljedbenika evo to odbijaju da urade. Zašto bi to bilo važno? Ne zbog toga što se mogu promijeniti činjenice vezane za genocid, već zbog nastojanja da se one politički relativizuju i na taj način odgovornost sa pojedinaca (koji su uglavnom priznali) socijalizuje na čitav narod.  To je nepošteno i neljudski prema narodu zato što je individualizacija krivice bio primarni cilj suda. To se radi ne zbog toga što ,,nije bilo” nego zbog odbrane,,ideologije zločina”. Postoji opravdan strah, da će se kad-tad postaviti pitanje o prirodi tvorevine, čiji je predsjednik, vrhovni komandant, predjednik skupštine, vlade itd. osuđen za genocid. Takva tvorevina  može biti samo ,,genocidna”, proizvod najvećeg  zločina u Evropi nakon Drugog svjetskog rata.

Sud u Hagu nije, kao nijedan sud, idealan. Ali u odnosu na onaj u Ninbergu, sud u Hagu je najmanje nekoliko desetina puta uređenija, sređenija i organizovanija institucija. Kako u primjeni prava tako i u dokaznom postupku. Ali tvrditi za sud u Ninbergu da je bio ,,antinjemački“ zato što  je primarno sudio nacistima je jednako stupidno i moguće samo ako ste pobornik nacizma.

Rezolucije o Srebrenici nemaju nikakav značaj za  činjenicu kvalifikovanu kao ,,genocid“ oni  su politička potreba društva da se odredi ,,na kojoj je strani”. U crnogorskom  kontekstu ovo je bio politički mamac na koji su se upecali zagovornici zla koji su se sakrivali iza „naroda” kako bi osporili zlo. Sreća je  da su ubjedljivo poraženi na način koji Crnu Goru vraća na stazu kakve takve normalnosti i civilizacijske vrijednosti, što je sa simpatijama prihvaćeno u regionu i svijetu.

MONITOR: Minuo je još jedan 13. jul. Kako tumačite sve glasnije revizionističke stavove o ulozi četnika u II svjetskom ratu?

RASTODER: Ne postoji ,,revizionizam u istoriji”. Ne može  se promijeniti ,,ono što je bilo”, mijenja se  samo mišljenje  o ,,onom što je bilo”. Tu se ne radi o istorijskom nego o ideološkom revizionizmu. Miješanjem ova dva posve različita pojma omalovažava se istorijska nauka, koja ima precizno definisane obrasce po  kojima dozvoljava naučno legitimne ,,promjene”. Nije svako mišljenje o prošlosti  istorija, niti je isto pričati o istoriji i istorijskoj nauci. Promjena mišljenja o četničkom  pokretu je ideološko konstruisanje novog narativa koje ne počiva na novootkrivenim činjenicama već na diskvalifikaciji postojećih. To može postati naučno prihvatljiv narativ o prošlosti tek kada se novim  dokazima (istorijskim izvorima) dokažu učešća četnika u bitkama sa okupatorom, njihova saradnja sa antifašistima. Treba i dokazati da su glavni programski dokumenti, poput onog Homogena Srbija i mnogi slični,  falsifikati, te zašto su četnike, ako su bili antifašisti, ostavili  saveznici. Sve u svemu, nema revizije istorije, proizvodi se samo idološki i vrijednosni haos.

Predrag NIKOLIĆ
Pročitajte više u ptampanom izdanju Monitora od 23. jula ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

BUDIMIR MUGOŠA, FARMER I BIVŠI MINISTAR POLJOPRIVREDE: To što imamo brzo će nestati

Objavljeno prije

na

Objavio:

Prethodna vlast osudila je crnogorsku poljoprivredu na smrt, a aktuelni ministar poljoprivrede, gospodin Stijović, formirao je streljački vod

 

MONITOR: Jedan ste od učesnika protesta poljoprivrednika. Ministar Aleksandar Stijović kaže „pitanje je ko su ti ljudi i koje su im namjere“. Evo prilike da razjasnite tu „dilemu“.

MUGOŠA: Bezprimjerno je takvo ponašanje ministra prema ljudima od čijeg rada živi i zbog kojih postoji. Ako ministar ne zna ko su 70 najvećih farmera u Crnoj Gori koji imaju farme od 50 do 200 grla, onda smo svi u velikom problemu. Ovi ljudi su prije svega dobri domaćini, pripadnici svih vjera, nacija i partija, koji imaju dovoljno građanske svijesti, hrabrosti i odgovornosti da iznesu stavove i brane svoje i državne interese. To su ljudi koji su spremni na danonoćan rad da bi obezbijedili sebi i svojim porodicama egzistenciju a građanima kvalitetnu hranu.

Ako bismo govorili brojkama: to su vlasnici nekoliko hiljada najkvalitetnijih muznih grla u Crnoj Gori koji proizvode više od 50 odsto mlijeka koje se predaje mljekarama. Da je izašao jedan čovjek da protestuje trebao je biti uvažen  i primljen na razgovor. Nijesmo mi bravi da nas neko sa prozora prebrojava.

Nas povezuje domaćinsko razmišljanje i zajednički problem. Tražimo od države pomoć da preživimo ovu tešku situaciju a da onda sa institucijama pokušamo naći bolji model agrarne politike. Mi na to imamo pravo a država obavezu. Ne postoji niti jedan zakonski osnov da nam se ne izađe u susret, postoji samo nedostatak volje, znanja i razumijevanja. Bahato ponašanje ministra, njegovih saradnika i premijera su dodatno zakomplikovali situaciju, pa su naši zahtjevi sada radikalizovani i tražimo ostavku ministra Stijovića.

MONITOR: Ministar kaže da ne mogu ispuniti vaše zahtjeve pošto za to treba previše novca. Šta dalje? 

MUGOŠA: Kada nešto nećete onda je lako naći razloge. Poljoprivreda je izuzeta iz Zakona o kontroli državne pomoći što znači da država može pomoći a da pri tome ne krši niti jedan zakon ili međunarodni sporazum (STO, CEFTA). Sve evropske države su pomogle svojim poljoprivrednicima, osim naša.

Mi smo u martu tražili pomoć od pet euro centi po litru i na te naše zahtjeve ministar nije odgovorio, iako su naše kalkulacije govorile da je za to potrebno oko 1,5 miliona. Na posljednjem protestu mi smo preformulisali naše zahtjeve ali je suština ostala ista.

Dobrom argumentacijom na Vladi ta sredstva bi bila obezbijeđena kao što su data mnogim drugim djelatnostima u iznosu od preko 160 miliona. Za nas nema dva miliona iako smo strateška privredna grana.

MONITOR: Zašto u resornom Ministarstvu nemaju sluha za vaše probleme? 

MUGOŠA: Ministar ne zna, a nema ko da mu objasni, kako stvari stoje u ovom sektoru. Kako se, recimo,  kalkuliše cijena mlijeka: troškovi hrane su 65 odsto a onda dolaze troškovi energije, sredstava za higijenu, amortizacija, oprema stada, sitni alat , veterinarske usluge i , konačno, radna snaga.

Ministar neznaveno izvodi računicu da krava svaki dan daje dvadeset litara mlijeka i ispade sve sjajno. Naravno to nije tako. U periodu „pika laktacije“ lako je poslovati sa dobitkom ali što raditi kada se krava ne muze, a to je 50 do 70 dana u godini. Krava za života u dobrim uslovima da 20.000 litara mlijeka. Njena vrijednost na početku je preko 2.000 a na kraju vijeka 500 eura, pod uslovom da ne ugine i da je debela. Kada ovu razliku podijelimo na prinos mlijeka, pokazuje se da u cijenu koštanja mlijeka amortizacija stada učestvuje sa 7,5 centi po litru. A gdje je sve ostalo?

Svakoga ko hoće da se bavi poljoprivredom treba držati kao malo vode na dlanu. To je EU prepoznala i izdvaja polovinu budžeta za poljoprivredu i ruralni razvoj. Ta informacija još nije stigla do naših vlasti.

Zoran RADULOVIĆ
Pročitajte više u ptampanom izdanju Monitora od 23. jula ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo