Povežite se sa nama

INTERVJU

VIDOSAV STEVANOVIĆ, KNJIŽEVNIK IZ BEOGRADA: Ne treba nam lider, spasilac od kojeg nas treba spašavati

Objavljeno prije

na

Današnja srpska politika je nastavak Miloševićeve drugim sredstvima. Kad se ona istroše, a sve slabije deluju, onda će se pribeći i drugim sredstvima iz starog repertoara

 

MONITOR: Autor ste političke biografije Slobodana Miloševića, kritikovali ste „slabost“ zapadnih političara prema njemu kada su ga poslije Dejtonskog sporazuma titulisali kao faktora mira. Milošević je ipak optužen u Haškom tribunalu i preminuo u njegovom pritvoru. Danas Aleksandar Vučić kao da je za zapadne vlade još veći „faktor mira“ od Miloševića?

STEVANOVIĆ: U „Milošević, jedan epitaf“ – „knjizi koja je napisana protiv svih na tu temu i umesto onih koje nisu“, a može se naći čak i na srpskom – izašao sam jedini put iz literarne fikcije i bavio se stvarnom osobom, „neukim, slabim i nedarovitim političarem“  i „čovekom bez osobina“. Ocena koju pominjete glasi otprilike ovako, citiram se po sećanju. „Kad se zapadnjaci naljute na Miloševića, kazne Srbe. A kad se sažale na Srbe, nagrade Miloševića“. I to je trajalo sve dok nije preterao i svima se smučio.

Današnja srpska politika je nastavak Miloševićeve drugim sredstvima. Kad se ona  istroše, a sve slabije deluju, onda će se pribeći i drugim sredstvima iz starog repertoara. Evropska unija će kasniti i ponavljati neuspehe iz devedesetih, jer  nije država i nema sredstva prisile, a kod naših rodoljuba ubeđivanje ne uspeva. Pogotovo ako je zasnovano na razumnim argumentima. Amerika je daleko, a ruska propaganda i odgovarajuće službe, uključujući i paravojske, raširile su se po Zapadnom Balkanu.

Kako reče jedan istoričar, ne ponavlja se istorija, ponavlja se ljudska priroda. I ponavljaće se dok ne nestane ili dok se ne promeni. Ovo važi ne samo za nas ovde, koji se trudimo da budemo gori od sebe i često uspevamo u tome, nego i za sve druge.

MONITOR:  Tokom 90-ih bili ste osnivač liberalnih političkih i intelektualnih grupacija i aktivni učesnik  građanskih protesta. Niste bili zadovoljni sa  onima koji su 2000. srušili Miloševićev režim. Danas je  opoziciju u Srbiji još teže ujediniti i sve su vidljivije razlike pa i sukobi oko rešavanja najvažnijih državnih pitanja. Vidite li, kao zagovornik laičke države i građanskog društva, svoje sledbenike među opozicionarima?

STEVANOVIĆ: Nisam čeznuo ni za literarnim sledbenicima niti sam ih tražio, a sami se nisu zapatili. To je dobro za moje knjige, za eventualne čitaoce i za literaturu uopšte.

U umetnosti je najbolje i najvrednije ono što je najređe. A u politici je drukčije: značajno je i presudno  ono što je opšte. Politikom se nisam nikada bavio, osim kao građanin koji na to ima pravo, kome je i dužnost da iznosi svoje mišljenje i da civilizovano brani svoj pogled na svet.

Ako me pitati da li imam istomišljenike na teme liberalizma, odgovoriću vam kratko. Knezu Mihajlu je njegov sekretar predložio da se osnuje liberalna stranka. I knez je odgovorio: „Ajte, molim vas. Računajući vas i mene u Srbiji liberala ima otprilike dvanaest“. Ne bih ni da procenjujem koliko je to „otprilike“ danas i ovde. Da ne ispadnem optimista pod starost.

Ako je malo i premalo liberala, onda liberalizma jedva da ima u ekonomiji, politici, javnom životu, kulturi, u medijima, u školama i u akademijama nauka i umetnosti. A iz opozicije su bezmalo nestali.

MONITOR: Još kao osnivač Liberalnog foruma, na početku višestranačja, tražili ste da se otvore dosijei tajnih policija u Srbiji i SFRJ-u. Negde ste izjavili da je to podržala samo Reformska stranka u Srbiji. Sem kratkog perioda kada se mogao napraviti uvid u dosijee savezne DB-poslije pada Miloševića, u Srbiji, nije urađeno ništa po tom pitanju.. Ima li smisla to tražiti danas?

STEVANOVIĆ: Liberalni forum sačinjavala je grupa od tridesetak ljudi od imena i dela. Zajednički predlog za rešavanje krize i ujedinjenje opozicije devedesetih imao je samo dve tačke. 1. Promena političkog i ekonomskog sistema. 2. Bez teritorijalnih revandikacija. Bio je to minimum minimuma. Uputili smo pismo svim ondašnjim političkim partijama, odgovor smo dobili jedino od Saveza reformista. I onda smo im pozajmili dvojicu naših članova: Vojina Dimitrijevića za predsednika partije, Ivana Đurića za predsedničkog kandidata. Rezultate znate.

Predlog i tekst obrazloženja zašto treba otvoriti dosijee tajnih službi je četvrti deo osnivačkog akta Nezavisnih pisaca Jugoslavije  1989. i, dve godine kasnije, Beogradskog kruga koji je preuzeo bezmalo sve predloge prethodnog slobodnog udruženja. Svi tekstovi su objavljeni u ondašnjoj Borbi. Ne postoji knjiga, studija, zbornik ili bar jedan kritički tekst o tome. Uskoro neće imati ni ko da posvedoči, jedino smo Filip David i ja još živi, ako ovo živi ne shvatite bukvalno.

Nekoliko godina kasnije sličan zahtev izneli su Vuk Drašković i SPO. Takođe bez podrške i bez rezultata. Danas više niko ne govori o tome. Tajne službe su nasleđe koje sve vlasti čuvaju kao oči u glavi i šire oko njih mistiku tajnosti. Kao što tajne službe čuvaju njih, štite ih i, prema potrebi, prave ih, oblikuju i koriste.

Od toga imaju koristi cela „nova kasta“, koju zbog nečeg smatramo političkom i kulturnom elitom, policija, vojska i birokratija, ne zaboravimo ni crkve, pre svega srpsku i svetosavsku, a oni koji imaju štete, ostatak stanovništva, glasaju za njih i protiv svakog boljeg od njih. I svejedno je iz kojih razloga, rezultati su svuda oko nas.

MONITOR: Ako je priklanjanje politici Slobodana Miloševića krajem 80-ih „poraz srpske političke i kulturne elite“, kako biste danas ocijenili onu elitu koja se suprotstavila toj politici, a okupljala se u građanskim političkim partijama i udruženjima intelektualaca, a koja  nikako da pronađu političkog lidera koji bi pobijedio duboko ukorijenjeni populizam u srpskoj politici?

STEVANOVIĆ: Na počecima početaka  Milošević se priklonio politici Dobrice Ćosića i pratećih akademika, preuzeo teze iz Memoranduma kao osnovu propagande i spoljne politike, komunističke fraze zamenio nacionalističkim. Da bi osvojio vlast. Pridružila mu se bezmalo cela ondašnja politička elita. Da bi nešto ućarili od te vlasti, sačuvali svoje privilegije, izbegli svaku odgovornost za ono što se događalo ranije.

Sledila je decenija političkih, vojnih, ekonomskih, civilizacijskih i kulturnih poraza, bede, poniženja, patnji, ali i dosledne pljačke. Iz „otrovnog cveća poraza“ i iz rezultata pljačke ta politička i kulturna elita, izvukle su osnove, razloge i opravdanja svog opstanka, socijalnih promocija, ugodnog života sa malo rada i još manje sposobnosti i, ne preterujem, svakodnevnog provoda.

Kad je „nova kasta“, koja je nastala iz komunističke „nove klase“ uz nešto pridruženih tajkuna i kriminalaca, shvatila da je ugrožena iskoristila je masovno nezadovoljstvo da ga zameni. Demokratska opozicija Srbije, skraćeno DOS je dobila izbore i, sa izuzetkom Đinđića i nekolicine ljudi, nije se odrekla prethodne gubitničke politike i slavno se raspala.

Koštunica je sprečio promene, onemogućio lustraciju, sačuvao tajne službe, zaustavio proces kretanja prema Evropskoj uniji, okrenuo tajnu i javnu politiku prema Putinu. Njegovi naslednici su nastavili istim putem sa manje ili više antievropskih nijansi, uz oklevanje, vrdanje, varanje i bajke o neutralnosti.

A opozicija, mislim na one koje bi trebalo da nastanu, ne bi trebalo da traži lidera. Jer ovde se, odnosi na ceo Balkan, uvek i neprestano tražio spasilac od koga nas je zatim trebalo spasavati, prizivao se vođa, prorok, vojskovođa, mađioničar, sveti ovaj i presveti onaj,  ukratko lider nad liderima. Već bi, ako je opozicija, trebalo da radi na stvaranju desetina i stotina kompetentnih  stručnjaka, administratora, zakonodavaca, upravljača, ljudi svakojakih zanimanja, političara – i među njima bi se, uz malo strogosti prilikom izbora, verovatno našao i neki državnik.

MONITOR:  Dugo ste boravili kao politički emigrant a onda i kao državljanin u Francuskoj. Koje su konstante politika na Zapadnom Blkanu?  

STEVANOVIĆ: Postoji neke konstante svih politika u poslednjih nekoliko decenija na Zapadnom Balkanu koje su ovako ili onako poražene i očigledno štetne. 1. Uglavnom su antrievropske, javno ili prikriveno. 2. I sve vreme su iste političke snage na vlasti.

Niko se neće odreći jednog od glavnih sredstava kojim je došao na vlast i kojim se održava na vlasti. Ulazak u Evropu, sa njenim vrednostima, zakonima, pravilima i zahtevima ugrožava upravo sadašnje vlasti, samozvane elite, „nove kaste“ i sve njihove prirepke. To je osnovni razlog zašto nismo svi zajedno ili pojedinačno u Evropskoj uniji.

Da je većina zaista želela Evropu, i da te gorepomenute elite nisu bile protiv nje po svaku cenu, odavno bismo bili u njoj. Još u prošlom veku.

MONITOR:  Edgar Moren je u jeku  pandemije, rekao da bi za čovječanstvo bilo najbolje da se navikne na to da budućnost ne može da se predvidi i da  živi sa osjećajem trajne neizvesnosti. Možemo li zamisliti bar nekoliko scenarija naše budućnosti?

STEVANOVIĆ: Budućnost je nepredvidiva. To govore mnogi stari autori, drevni filozofi, neki sveti tekstovi, bezbroj pesnika, veliki naučnici, lucidni publicisti, ljudi koji misle i shvataju jedinstvenost, prolaznost i tragizam naših života, pojedinačnih i kolektivnih.. Ali, sudeći prema onome što sam do sada čuo, pročitao i saznao od naših elita, od vaših i mojih savremenika, kod nas ovde je i prošlost nepredvidiva, a istorije se menjaju kao košulje, nikad ne znate sa kojom ćete se suočiti.

Jedna jedina stvar je ipak predvidiva: sa našim kaleidoskopskim prošlostima kojima pervertujemo sadašnjost svaka dobra budućnost je nedostupna, a sve druge su moguće  i one najgore verovatne.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

INTERVJU

LINO VELJAK, PROFESOR FILOZOFIJE I GRAĐANSKI AKTIVISTA (FILOZOFSKI FAKULTET SVEUČILIŠTA U ZAGREBU): Besramna je laž da se rezolucijom o Srebrenici  srpski narod proglašava genocidnim

Objavljeno prije

na

Objavio:

I bez crnogorskog amandmana Rezolucija je jasna: zločine su činili pojedinci i skupine, a ne narod. Vlastodršci u Beogradu i Banjaluci (i njihovi sluge u Podgorici) žele halabukom izjednačiti Miloševićev zločinački režim  s narodom. Svrha tog izjednačavanja je u dodatnoj homogenizaciji naroda i – što je još važnije – prikrivanju pljačke i korupcije koja je na djelu

MONITOR: Hrvatska je jedna od zemalja kosponzora Rezolucije o genocidu u Srebrenici. Predsjednik Srbije, Aleksandar Vučić, veoma se oštro izražavao o zemljama iz regiona koje su poduprle  Rezoluciju. Kako se u hrvatskoj javnosti komentariše oštrina kojom zvanični Beograd, Banjaluka i dio političara u Crnoj Gori, kvalifikuju ovu odluku Hrvatske i još nekih država regiona?

VELJAK: Prije nego što odgovorim na ovo pitanje htio bih nešto reći. Predstavlja mi iznimnu čast što me još jednom redakcija Monitora zove da komentiram aktualna zbivanja u regiji. Pod vođstvom koliko časnog i hrabrog toliko i mudrog urednika Esada Kočana Monitor se u ovim decenijama afirmirao kao svjetionik nepotkupljivog novinarstva i kritičkog mišljenja (ne samo u Crnoj Gori nego i mnogo šire). Nedavno je netko od beogradskih moćnika optužio Monitor za antisrpstvo; istodobno neki drugosrbijanci tvrde da je Monitorova uređivačka politika pročetnička. To je indikator da je redakcija na pravom putu. Kad vam u Beogradu ili Banjaluci kažu da ste ustaša a u Zagrebu ili Mostaru vas optuže za četništvo (a to nije tek nekakva hipotetična mogućnost nego se dešavalo i još uvijek se događa) – to sasvim izvjesno znači da ste na pravom putu.

No, da se vratim na pitanje! Ne mogu komentirati javno mnijenje u Hrvatskoj, nego ću se ograničiti na jednu procjenu motiva osude Rezolucije kakva se oblikuje u „srpskom svetu“. Besramna je laž da se tom rezolucijom srpski narod proglašava genocidnim. I bez crnogorskog amandmana Rezolucija je jasna: zločine su činili pojedinci i skupine, a ne narod. Vlastodršci u Beogradu i Banjaluci (i njihovi sluge u Podgorici) žele halabukom izjednačiti Miloševićev zločinački režim koji je organizirao i provodio etničko čišćenje (koje je kulminiralo sudski ustanovljenim genocidom u Srebrenici) s narodom. Svrha tog izjednačavanja je  u dodatnoj homogenizaciji naroda i – što je još važnije – prikrivanju pljačke i korupcije koja je na djelu. Oni koji vjeruju glasnogovornicima „srpskog sveta“ i njihovim bezočnim konstrukcijama neće dovoditi u pitanje autoritet i legitimnost kriminalnih likova koji sebe izjednačuju s narodom.

MONITOR: Milorad Dodik je na dan glasanja o Rezoluciji u GS UN, zakazao sjednicu Vlade u Srebrenici ali je tražio i dozvolu da se položi cvijeće u Memorijalnom centru u Potočarima. Tome su prethodile nove prijetnje o osamostaljivanju RS. Kako da razumijemo neprekidno Dodikovo „miješanje karata“ u kojem ima i Srbije i Rusije i EU, a ponekad čak i SAD koje su ga stavile pod sankcije?

 VELJAK: To ponašanje može se objasniti isključivo Dodikovom kvislinškom ulogom, koja je motivirana jedino njegovim interesom da sačuva plodove pljačke nacionalnog bogatstva. Njegova nada se temelji na vjerovanju da će buduća Europska komisija biti blagonaklonija balkanskim diktatorima i da će američki predsjednički izbori rezultirati Trumpovim povratkom na vlast. Dotle mu ne preostaje ništa drugo nego da lavira, prijeti secesijom, licemjerno polaže cvijeće na grobove žrtava Karadžićevog režima koji on smatra patriotskim – i čeka pogodnija vremena.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 24. maja ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

SRĐAN PERIĆ, JEDAN OD POKRETAČA PREOKRETA: I dalje smo duboko neslobodno društvo

Objavljeno prije

na

Objavio:

Problem je kod nas što mi nismo nezavisni od samovolje vlasti, a ta i takva vlast je spremna da žrtvuje i značajne segmetne državne samostalnosti u političkim dilovima – prije svega u okruženju – kako bi bila jača i stabilnija kod kuće

 

 

MONITOR: Ove sedmice obilježavamo Dan nezavisnosti. Imamo li šta slaviti?

PERIĆ: Proslave i slavlja ostavimo onima koji žive od njih i za njih, a da vidimo šta smo dobili u ovom periodu. Kome je do statistike pronaći će elemenata koji ukazuju na ekonomski rast, mada suštinski i strukturni problemi naše ekonomije ostaju nepromijenjeni. Preduzetnički duh je na ideološkom udaru – on se smatra gotovo neprijateljskim fenomenom. Razlog je jednostavan: slobodnog i preduzetnog čovjeka koji je egzistencijalno nezavisan teško kontroliše bilo koja vlast ili partija. Od perioda nakon Drugog svjetskog rata imamo neprestanu tendenciju da se građanima oduzimaju instrumenti snaženja lične slobode. Nekada je to bilo oduzimanje imovine, sada je to gomilanje javne uprave koja bi zavisila od rukovodstava. Rezultat je isti – zajednica porobljena ranije jednom, a sada od strane više partija.

Mi smo i dalje svojom esencijom duboko neslobodno društvo u kojem se drugo i drugačije napada najžešćom snagom, u kome emancipatorske ideje bivaju osuđene na sudbinu da ih nose oni koji bivaju izloženi razarajućoj usamljenosti, u kojoj se znanje doživljava kao opterećenje, a u praksi se nipodaštava napor usmjeren ka obezbjeđivanju održivosti.

Uloga intelektualca i u svijetu erodira, ali kod nas je ona gotovo sasvim obesmišljena. On u Crnoj Gori danas gotovo da nema saveznika ni u politici, ni u kulturi, ni u prosvjeti, ni u medijima… On je sumnjivo lice – neko ko pokušava misliti svojom glavom, a što moderna totalitarna svijest razumije kao subverzivnu djelatnost iza koje stoji neko “mnogo jak”. Filozofija palanke u punoj raskoši.  Uz to, intelektualac nema instrumente zaštite od bilo kojeg centra moći: on je nemoćan pred vlašću, opozicijom, represivnim aparatom, elitama, vlasnicima medija, krupnim kapitalom… Ukoliko je njegov glas dovoljno snažan – tu je oproban sovjetski model kompromata – dakle svi pobrojani će mu reći “što mu znaju” ako im narušava interese. Do tada je bezbjedan. Po prirodi čovjek je biće koje griješi, a svi oni ga žele držati pod kontrolom ciljanog i tempiranog suočavanja sa tim greškama. Na tim greškama i prljavim tajnama se želi vladati, preciznije: upravljati ljudima. Prijetnje prljavim tajnama ćete tako moći da dešifrujete i u izjavi recimo bivše predsjednice Vrhovnog suda, ali i onim koje daju prvaci i vlasti i opozicije. Oni će reći nešto kada bude vrijeme – kada odgovara zaštiti njihovog interesa. Čemu čekanje, ako nije ucjena po srijedi? Odmah nadležnim organima isporučite sve što imate, to je opšti interes – ne manipulisati strahom ljudi.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 24. maja ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

VLADIMIR NIKALJEVIĆ, PRIVREDNIK: Nova Strategija za građansku i evropsku Crnu Goru

Objavljeno prije

na

Objavio:

U Deklaraciji koju je potpisalo šezdeset pet ozbiljnih ličnosti: naučnih, kulturnih, stručnih i privrednih, navedeno je da će se na strategiji raditi dvije godine i da će biti objavljena 2026. na dvadesetogodišnjicu obnove nezavisnosti Crne Gore

 


MONITOR: Što vas je motivisalo da počnete da radite na Strategiji za evropsko i građansko društvo (STEGA)?

NIKALJEVIĆ: Zapamtio sam dobro, raspad u krvi, velike, uvažene i nesvrstane države Jugoslavije. Ne mogu zaboraviti granatiranje olimpijskog grada Sarajeva i granatiranje Dubrovnika, grada pod zaštitom UNESCO-a, razaranja, na desetine hiljada ubijenih, raseljenih, kao i genocid u Srebrenici. Politička scena iz početka devedesetih me podsjeća na sadašnju u Crnoj Gori.  Medijski pritisak iz Beograda, ugroženi srpski narod… A dodatno, agresija Rusije na Ukrajinu i neki narativi kao: ,,Crna Gora mala Ukrajina“ i ,,ujedinjenje ili ukrajinizacija“ zatim očigledne aktivnosti na razjedinjavanju društva i teritorijalnom rasparčavanju, uznemirile su me. Na osnovu sjećanja iz devedesetih  i informacija koje  dobijam iz suprotstavljenih izvora, ubijeđen sam da je ponovo na sceni velikosrpski projekat  koji je mijenjao nazive: ,,Načertanije“, ,,Memorandum“, „Srpski svet“, ali koji nije odustajao od cilja i koji je poslije Referenduma promijenio taktiku i iznutra, kroz institucije sistema, a posebno preko političkog krila Srpske pravoslavne crkve i medija, napao sve sfere života i državnosti Crne Gore. I ne samo život  već je SPC  prisvojila i nezakonito uknjižila i naše mrtve pretke i njihove grobove. Ne govorim o vjerskom dijelu aktivnosti SPC već o političkim aktivnostima koje su u suprotnosti sa sekularizmom i kanonskim pravom.

MONITOR: Osnovali ste nevladino udruženje zbog te nezakonite  uknjižbe. Jeste li uspjeli što da promjenite?

NIKALJEVIĆ: Upravo nezakonita uknjižba grobova je bila ,,okidač“ i pokrenula nas, nekoliko prijatelja, da se organizujemo i osnujemo NVU Komunica NG i da ispitamo kako se desila ova nezakonita uknjižba. Uložen je ogroman rad. Pregledano je na hiljade posjedovnih listova, Podnijeta ustavna inicijativa za ocjenu nezakonitosti, zatim krivična prijava protiv ovlašćenog lica iz katastra, podnijeti zahtjevi za hronologije upisa nepokrenosti, obraćanja zaštitinicima imovinsko pravnih interesa države i naišli smo na zid i muk. Nakon ovoga mogli smo da odustanemo ili odemo dalje da se borimo za funkcionisanje pravne države. Institucije  kao katastar i ne samo on, rade protiv interesa Crne Gore.Tako smo došli do toga da treba se angažujemo. Očuvanje i prosperitet Crne Gore od svih nas zahtijeva odbacivanje svijesti koja očekuje da „neko drugi završi posao“. Sada je ponovo vrijeme, da damo doprinos za prosperitetnu i građansku Crnu Goru i iskoristimo šansu da budemo prva naredna članica EU.  Ne obazirući se na političke elite  i na institucije koje su  to već trebale uraditi pokrenuta je izrada strategije za građansku i evropsku Crnu Goru. U Deklaraciji kojom je najavljena njena izrada i koju je potpisalo šezdeset pet ozbiljnih ličnosti: naučnih, kulturnih, stručnih i privrednih, navedeno je da će se na strategiji raditi dvije godine i da će biti objavljena 2026. godine na dvadesetogodišnjicu obnove nezavisnosti Crne Gore. Prijedlog za naslov dokumenta je NOVA STEGA, pri čemu bi STEGA bila skraćenica od „Strategija za evropsku i građansku Crnu Goru“, a istovremeno asocijacija na istorijsku STEGU Petra I.

Predrag NIKOLIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 24. maja ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Kolumne

Random image

Novi broj

Facebook

Izdvajamo