Povežite se sa nama

INTERVJU

NADEŽDA GAĆE, DIREKTORKA I GLAVNA UREDNICA BEOGRADSKOG NEDJELJNIKA NOVI MAGAZIN: Korona virus nije Armagedon

Objavljeno prije

na

Odluka Vlade Srbije da ukine prisustvo novinara na konferencijama za štampu izazvala je različite komentare i osude, a mogu se svesti u jednu rečenicu: to predstavlja kontrolu informisanja građanki i građana Srbije

 

MONITOR: U Srbiji su posebno aktuelni epidemija korona virusa i mediji. Pošto ste Vi dugogodišnja novinarka, onda da ovaj razgovor počnemo pitanjem kako komentarišete odluku Vlade da se redovne konferencije za novinare o epidemiji održavaju bez novinara, nego se pitanja šalju mejlom?

GAĆE: Korona virus nije Armagedon, kako za medije u Srbiji tako i za medije u drugim državama. Odluka Vlade da ukine prisustvo novinara na konferencijama za štampu izazvala je u Srbiji različite komentare i osude, a mogu se svesti u jednu rečenicu: to predstavlja kontrolu informisanja građanki i građana Srbije. Imponuje brza reakcija svih relevantnih novinarskih udruženja u Srbiji – NUNS-a, UNS-a, NDV-a, Asocijacije štampanih medija, koji su odmah izašli sa zahtevom Vladi Srbije da se ova odluka izmeni. Jako je bitna komunikacija novinara i predstavnika kako vlasti tako i predstavnika medicinske struke u objašnjavanju svih vidnih problema sa korona virusom. Vlada bi morala razmišljati o drugačijem odnosu prema medijskim radnicima, jer oni prenose građanima informacije koje bi trebalo da doprinesu smanjenju strahova i frustracija. Možda se Vlada prilikom donošenja ove odluke vodila idejama da skrati konferencije, koje su ponekad bile predugačke, i da smanji rizik po sve učesnike, ali i spoznajama prisutnim na socijalnim mrežama gde ima mnogo netačnih informacija vezanih za korona virus, poneka je u domenu teorija zavera. Medijski radnici u profesionalnim medijskim kućama su jedno, a društvene mreže nešto sasvim drugo.

MONITOR: Ministar zdravlja Zlatibor Lončar kazao je da je ta mjera preduzeta zbog toga  što je virus korona ušao u neke redakcije, a epidemiolog Predrag Kon da je struka bila saglasna da se konferencije održavaju onlajn, ali bez ozbiljnijeg razmišljanja.

GAĆE: U subotu, 11. aprila, na konferenciji za štampu ministar zdravlja Zlatibor Lončar je upravo to rekao, kao što tačno citirate i doktora Kona. Medijska zajednica je veoma povezana i do mene nije stigla vest da je neko od novinara, snimatelja ili fotoreportera zaražen. Naravno, svaka redakcija, a posebno medijski radnik ako mu se to dogodilo, ima pravo da insistira na svojoj privatnosti i da ne želi da se o tome govori. Spadam u novinare koji jako drže do osvojenih ljudskih prava, a pravo na privatnost je ključna. Nismo svi isti, demokratija je, pre svega, različitost i pravo na drugačije. To moramo sačuvati.

Inače, smatram da nije dobar termin ovu vrstu konferencija nazivati konferencijama za štampu, ovo je pre drugačiji vid saopštavanja i davanja obaveštenja, pogotovo jer se radi o dnevnim izveštajima o dnevnom kretanju širenja virusa i posledicama toga, kao i preventivnim merama. Konferencije za štampu sa odlukama koje nisu iz domena zdravstvene struke, nego se tiču odluka Vlade vezano za pandemiju, bilo da se radi o ekonomskim ili restriktivnim merama se za sada održavaju.   

MONITOR: Da li slanje pitanja mejlom i informisanje građana bez prisustva novinara otvara mogućnost za zloupotrebe?

GAĆE: Veoma kratko, naravno da može. Premda su pojedine medijske kuće, koje se smatraju nezavisnim, bile iznenađene da su njihova pitanja pročitana među prvima. Nevolja sa medijskom javnošću u Srbiji je što se preko pitanja vezanih za korona virus odvija i politički rat između predstavnika opozicije i vlasti, iako i vlast i opzicija kažu da ovo nije trenutak za političko prepucavanje.

MONITOR: Zar nije  apsurdno da ljekari pišu odgovore na pitanja, a da se ti odgovori čitaju na konferenciji bez prisustva novinara?

GAĆE: Drugačije bih odgovorila na ovo pitanje. Zdravstveni radnici znaju svoj posao i nije dobro što se njihovo znanje i iskustvo koristilo za politička pitanja, kao na primer, da li su pojedine odluke Vlade ispravne ili nisu. Oni čine krizni štab za pandemiju i njihove procene za građane Srbije su od izuzetne važnosti. Period posle korone će pokazati da li su mere bile uspešne ili neuspešne, koje su ih pojedine zemlje preduzimale, pa i Srbija ili Crna Gora. Nama u medijima kao i nevladinom sektoru mora biti jasno da i sada za vreme korone, a pogotovo nakon korone, moramo postavljati pitanja koja spadaju u bazična demokratska pitanja. „Novi magazin“ će nastaviti da ima jasno pro-EU nepristrasno i provereno profesionalno informisanje i komentarisanje zbivanja.

MONITOR: Zašto je Beograd i dalje najveće žarište korone u Srbiji?

GAĆE: Odgovor je jednostavan: Beograd sa prigradskim opštinama ima preko 1,7 miliona stanovnika. U Beogradu je najveća koncentarcija stranih predstavništava koja imaju brojne socijalne kontakte. Mogućnost zaraze je uvećana, jer je Beograd i glavno saobraćajno čvorište sa najvećim aerodrom na Balkanu. Nevolja sa korona virusom je što je nevidljiv neprijatelj. Zabrinjava i podatak do kojeg su došli naučnici u svetu da gotovo 25 odsto građana svetske populacije mogu biti penosioci virusa, a da nemaju nikakve simptome.

MONITOR: Predsjednik i premijerka Srbije Aleksandar Vučić i Ana Brnabić optužuju građane da su krivi za širenje virusa, a Pokret „1 od 5 milona” da je kriv režim lažnih mesija, lažnih doktora i vojnih dezertera, koji su svojom nesposobnošću omogućili da se zaraze ljekari, medicinari, vojnici…

GAĆE: Već sam rekla da veliku nevolju predstavlja političko optuživanje vlasti i opozicije. Svako gleda samo iz svog ugla i pokušava da ostvari svoje interese. Ono što mene zabrinjava je činjenica da parlament Sbije, kao najviši oblik demokratije, apsolutno ne radi. To smatram pogrešnim i pogubnim za stanje demokratije u Srbiji.

 MONITOR: Je li tačno da Vučić lično zove pacijente oboljele od korone?

GAĆE: Aleksandar Vučić je to rekao gostujući u emisiji na TV Prva. Mislim da je to mogao ranije dok je bilo manje obolelih. Ne znam da li to radi sada s obzirom na veliki broj obolelih.

MONITOR: Vučić tvrdi da je Srbija među rijetkim državama u svijetu gdje ništa ne nedostaje, da su prodavnice pune…

GAĆE: To ne govori samo Aleksandar Vučić, to govore svi predstavnici vlasti. Prodavnice u Srbiji su prilično dobro snabdevene. Pretpostavljam da će tako biti i u budućem periodu. Lično priželjkujem smanjenje brojnih zabrana kretanja i nadam se da će se to dogoditi krajem aprila ili početkom maja.

MONITOR: On tvrdi da bolnice u Srbiji „izgledaju kao spejs šatl u odnosu na neke na Zapadu”.

GAĆE: Drugačije bih odgovorila i na ovo pitanje. Prednosti zdravstvenog sistema u Srbiji u odnosu na Francusku ili Italiju ili Španiju su u tome što su bile sačuvane bolnice iz perioda samoupravnog socijalizma. Javno zdravstvo je bilo sačuvano i funkcionisalo je kako-tako, a većina bolnica je pre korone bila renovirana. Sad su pojedini klinički centri pretvoreni u korona centre od Novog Sada preko Beograda do Niša. Kako to funkcioniše, može se izveštavati samo sa lica mesta, ali jeste činjenica da je posle decenija neulaganja u zdravstveni sistem, u poslednje vreme dobar broj bolnica kompletno ili delimično obnovljen.

MONITOR: Vučić je takođe izjavio: „Želimo da budemo među tri zemlje u Evropi po stopi rasta ove godine. Ranije sam hteo da budemo među pet, a sada među tri”.

GAĆE: Ekonomske mere iz domena fiskalne i monetarne politike doprinele su stabilizaciji srpske privrede. Srbija je uradila mnogo na privlačenju stranih investicija. Koliki će biti ekonomski udari na srpsku privredu niko ne može da izračuna ni u Srbiji, a ni u svetu. Predsednik države je govorio o stepenu zaduživanja Srbiije u svetu, a da se ne dovede BDP Srbije u problem. S obzirom na to da je Evropa odustala od traženja da ni jedna zemlja ne sme biti zadužena preko 60 odsto BDP-a, videćemo šta će Srbija uraditi. Predsednik Vučić voli da se takmiči. Treba gledati kako će se ponašati razvijene evropske zemlje i šta će one preduzimati za ekonomsku stabilizaciju i tako se ponašati. U ovom trenutku nekako je prevladalo spašavanje života nad ekonomijom.

MONITOR: Zašto zapadni mediji, prvi put otkako je na vlasti, o Vučiću govore kao o diktatoru koji zastrašuje građane?

GAĆE: Pretpostavljam da građane koji čitaju Monitor ne zanima samo šta radi predsednik Vučić već kakva je situacija u Srbiji. Pojedini zapadni lideri imali su primedbu na divljenja Aleksandra Vučića za kinesku i rusku pomoć srpskom narodu. To mu je zamereno i u Srbiji. S druge strane ima evropskih lidera koji hvale srpske mere i pružaju pomoć. Mi u „Novom magazinu“ radili smo analize kolika je evropska pomoć Srbiji, i stvarno nije mala. U javnim nastupima Aleksandar Vučić kaže da se ne dovodi u pitanje srpski put ka EU, ali ga mediji proevropske orijentacije u Srbiji prozivaju i traže jače argumente da se nije odustalo od evropskog puta. To ćemo i dalje raditi.

 

Mediji dezinformacijama straše građane

MONITOR: Objavljuju li mediji neprovjerene informacije o pandemiji?

GAĆE: Mnogo je netačnih informacija o virusu, a mnoga spadaju i u domen teorija zavere. Takvih tekstova ima i u Srbiji, a i u svetu. Iako su neverovatno prisutni na društvenim mrežama, njihov broj u medijima je znatno manji, ali ih ipak ima. Sve to doprinosi dezinformisanju građana i protiv toga treba odlučno biti i takve tekstove raskrinkavati, jer oni su osnov za frustraciju i strahove građana. Drugo je pitanje da li se preko pandemije pokušava u svetu napraviti nova geopolitička stategija. O tome se svakako mora pisati, pre svega između drugačijih uloga i odnosa moći između Rusije, Kine i Amerike. Ne treba potcenjivati ni ulogu Indije, Indonezije, Irana i drugih naizgled siromašnih, ali mnogoljudnih zemalja.

 

Vučić je u stalnoj kampanji

MONITOR: Da li predsjednik države i Srpske napredne stranke i vanredno stanje koriste za izbornu kampanju?

GAĆE: Bilo bi jako jednostavno da korona virus ima ime Aleksandar Vučić, Milo Đukanović, Angela Merkel… ali nema. Pratim zbivanja u zemljama EU i gotovo u svakoj raste popularnost vodećih lidera i to u vidnim procentima, koji su po prirodi stvari preuzimali na sebe da donesu mere i preuzmu odgovornost. Na primer, veoma je skočila popularnost kancelarki Nemačke, premijerima Danske, Austrije, Italije i da ne nabrajam dalje. Očigledno je da u ovakvim prilikama građani traže i vole ličnost koja im uliva poverenje i daje sigurnost. Ne znam da li su rađena nova istraživanja i da li je porasla ili pala popularnost predsednika Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić.

Srbiji predstoje parlamentarni izbori posle ukidanja vanrednog stanja. Kako će to izgledati i da li će opozicija učestvovati na izborima, videćemo. Opozicija bi morala da prati iskustva iz evropskih zemalja i na osnovu toga da donosi odluke. Inače, Aleksandar Vučić je od dolaska na vlast pa sve do danas u stalnoj kampanji. To je njegov karakter. Svi moramo biti svesni činjenice da period pre korone i period posle korone svakako neće biti isti, a tada će biti prilika da se kritikuju mere koje je donosio.

                                                Veseljko KOPRIVICA

Komentari

INTERVJU

DUŠKO VUKOVIĆ, NOVINAR:  Prilika koju treba iskoristiti

Objavljeno prije

na

Objavio:

Ne kažem da u Crnoj Gori poslije ovih izbora ne može biti i gore, ali sam siguran da je bilo krajnje vrijeme da ovo društvo iz limba nepodnošljive stabilnosti zakorači u prostor inspirativne nestabilnosti, u kome će se vidjeti jesu li ljudi koji sada žive ovdje, sposobni da se organizuju kao demokratska politička zajednica

 

MONITOR: Kako vidite mirnu  promjenu vlasti koja se u Crnoj Gori  desila 30. avgusta, i ovonedjeljnu konstitutivnu sjednicu parlamenta, da li je to šansa za demokratizaciju i pomirenje društva?   

VUKOVIĆ: Čak i nedemokratski izbori su pokazali da je većina ljudi u Crnoj Gori željna promjena, osvježenja. Naravno da niko normalan ne želi promjene na gore, nego se nada boljem, ali se to uvijek ne događa. Ne kažem da u Crnoj Gori poslije ovih izbora ne može biti i gore, ali sam siguran da je bilo krajnje vrijeme da ovo društvo iz limba nepodnošljive stabilnosti zakorači u prostor inspirativne nestabilnosti, u kome će se vidjeti jesu li ljudi koji sada žive u granicama države Crne Gore, nezavisno od pola, dobi, nacionalnih i religioznih algoritama koji ih pokreću, sposobni da se organizuju kao demokratska politička zajednica i izgrade institucije koje će biti garant pravednosti, solidnog i sigurnog života za svakoga.

Ako ponovo padnemo, onda smo samo padu skloni – da parafraziram pjesnika Branka Miljkovića – u šta ja ne želim da povjerujem.

MONITOR: Kako vidite ranije traženje lidera DF-a od  Zdravka Krivokapića, nosica liste čiji su dio,  da razjasni  neke svoje stavove kako bi ga podržali za ulogu mandatara? Iz te koalicije kažu da je normalno  da su pregovarački procesi teški, no, čini li se da su bili teži nego što su trebali biti?

VUKOVIĆ: U privatnim komunikacijama nakon izbora govorio sam da je najveća karika u stvari najslabija, zato što nemam povjerenje u čelne ljude političkog saveza zvanog Demokratski front. Očigledno je da toga povjerenja nije bilo ni kod krugova koji su imali uticaja i nametnuli im Zdravka Krivokapića za nosioca liste. Najnovija kontra samo pokazuje da Krivokapić nije izbor čelnika DF-a nego nekoga sa strane, čijem se autoritetu nijesu mogli oduprijeti, a vjerovatno i nijesu željeli iz straha od nepovoljnog rezultata na izborima.

Ako su glavni opozicioni akteri imali zajednički cilj – pobjedu nad DPS-om i demontažu režima kako bi postavili temelj institucijama demokratske države (a takve su poruke slali tokom izborne kampanje) onda je bilo logično da su i unaprijed nešto dogovorili u slučaju pobjede. Ljudi koji su glasali za opozicione izborne liste očekivali su ozbiljan i zreo pristup i brz dogovor, što su Krivokapić, Bečić i Abazović nagovijestili. Ali su na djelu i politikantske igre u kojima se vidi samo dio igrača.

Milena PEROVIĆ

Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 25. septembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DALIBORKA ULJAREVIĆ, CENTAR ZA GRAĐANSKO OBRAZOVANJE: Struka prije političkog predznaka

Objavljeno prije

na

Objavio:

Međunarodna zajednica je reagovala suvo, suzdržano i uslovno čime je izrazila saglasnost sa smjenom DPS-a, ali i rezervu prema onom što donosi budućnost. Nova vlast to mora imati u vidu i naći adekvatan odgovor. Prvi i dobar dao je Sporazum tri lidera nove većine. Sad se čeka drugi u slici nove Vlade čiji članovi ne bi smjeli biti sporni toj međunarodnoj zajednici, a posebno ne NATO savezu i EU

 

MONITOR: CGO je brzo nakon izbijanja COVID19 epidemije u Crnoj Gori objavio izvjestaj  ,,Crna Gora i korona: stanje nacije u prvih šest sedmica”. Iako je i tada bilo stvari za kritiku,  danas je situacija sa virusom ozbiljnija i lošija. Koja je Vaša ocjena sada? 

ULJAREVIĆ: Danas živimo posljedice onog na što smo tada upozoravali – partija je pregazila struku. Umjesto da je pandemija, kao naš zajednički problem, iskorišćena za društvenu homogenizaciju ona je ogolila do srži probleme partijski okovanog sistema. Tužno je što su brojni ljekari iz NKT strukture, a posebno oni nama najvidljiviji, pristali da služe partijskim interesima gazeći Hipokratovu zakletvu i unižavajući profesiju. Prošlo je nezapaženo, a cijenim da bi trebalo utvrditi i odgovornost onih koji su u Institutu za javno zdravlje dali mišljenje DIK-u i NKT-u na osnovu kojeg su osobe u samoizolaciji mogle da glasaju na biračkom mjestu bez prethodnog testiranja. A to je jedna u nizu štetnih odluka onih kojima smo mnogo vjerovali u martu, a koji su do danas izigrali naše povjerenje i dnevno nam vrijeđaju zdrav razum. Ostaće zapamćeno i ponašanje predsjednika i članova NKT-a koji su svojom podrškom određenim javnim skupovima, a i učešćem na njima, poručili da ni ljudski životi nijesu ništa u odnosu na partijski interes.

MONITOR: Epidemiološka situacija eskalirala je nakon izbora i političkih okupljanja koja su uslijedila. Čini li Vam se da se osim sa Kovidom, Crna Gora bori i sa drugim vrstama virusa, nacionalizma, recimo?  I da li je promjena vlasti prilika da se sa tim virusom nacionalizma  izborimo, ili je to, kako neki, kažu povratak u devedesete?

ULJAREVIĆ: Virus nacionalizma, nažalost, nikad nije ni nestajao ne samo iz Crne Gore nego iz regiona čiji smo sastavni dio. Sam DPS je dobar dio svoje vlasti, pa i one nakon obnove nezavisnosti 2006. godine, bazirao na elementima nacionalizma i podjela iz 90-ih. Doskorašnja vlast suštinski nije puno toga uradila ni na suočavanju sa nasljeđem 90-ih u crnogorskom društvu i na prevazilaženju podjela nastalih na njima. Štaviše, u nekim aspektima, aktivno je te podjele i gajila i podržavala.

Pred novom vlašću će biti rješavanje društvenih boljki izazvane nacinalizmom, sa kojima se DPS nije obračunao ali i koje su kreirale i širile određene članice nove vladajuće većine. No, ne mislim da je moguć povratak u 90. kojima nas DPS i njegovi kerberi plaše, a zaboravljaju da nam kažu i što je DPS tada radio i kakvu je retoriku imao i da li je upravo to uticalo da do danas nemamo niti jednu optužnicu u ratnim zločinima za komandnu odgovornost. Prošlo je 30 godina, i ako dođe do porasta nacionalizma, to će biti u nekoj drugačijoj, blažoj formi sa drugačijim ciljevima.

MONITOR: Kako vidite reakcije spolja, prvenstveno iz regiona, u kojima se Milo Đukanović i dalje vidi kao ,,garant stabilnosti”?

ULJAREVIĆ: Međunarodna zajednica je reagovala suvo, suzdržano i uslovno čime je izrazila saglasnost sa smjenom DPS-a, ali i rezervu prema onom što donosi budućnost. Nova vlast to mora imati u vidu i naći adekvatan odgovor. Prvi i dobar dao je Sporazum tri lidera nove većine. Sad se čeka drugi u slici nove Vlade čiji članovi ne bi smjeli biti sporni toj međunarodnoj zajednici, a posebno ne NATO savezu i EU.

Region je bio druga priča, a posebno Srbija. ,,Prva” i ,,druga” Srbija su našle tačku spajanja u Crnoj Gori i pokazali su nam da su za njih prihvatljivi samo oni naši izbori koje bi oni odobrili. Licimjerni su bili oni koji se raduju pobjedi opozicije kao pobjedi nad svojim političkim protivnikom Milom Đukanovićem uz prateći nacionalistički foklor, iako su mu, ne tako davno, rentirali najprizemnije medije za potrebe obračuna sa neistomišljenicima u Crnoj Gori. Licimjerni su bili i oni koji su se zgražavali nad pobjedom opozicije i stali u odbranu Đukanovića, a u Srbiji su protivnici iste takve vlasti Vučića i borci za ljudska prava čije kršenje nikada nisu vidjeli u Crnoj Gori.

Milena PEROVIĆ

Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 18. septembra ili na www.novinarnica.net

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

ŠKELJZEN MALIĆI, POLITIČKI ANALITIČAR I PUBLICISTA IZ PRIŠTINE: Balkanski šengen ili rat

Objavljeno prije

na

Objavio:

Ako bi taj „šengen” bio izgrađen prema modelu EU, i kao priprema za učlanjenje u EU, mogla bi se stvoriti formacija koja ublažava tendenciju stvaranja velikih nacionalnih država koje se ne mogu stvoriti, kao takve, bez ratova. To je  svakako bolje nego i dalje nazadovati ili održavati „zaleđene” ili tinjajuće ratne sukobe

 

MONITOR: Proteklih dana u Srbiji i na Kosovu najaktuelnija tema bilo je potpisivanje u Vašingtonu sporazuma o ekonomskoj normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine. U Srbiji vlast i opozicija imaju sasvim suprotne stavove. Kakav je Vaš stav o tom dokumentu?

MALIĆI: Sporazum iz Vašingtona nakićen je svim i svačim, više je popis obećanja sa nejasnim garancijama oko mnogih milijardi investicija… Naravno, i na Kosovu su, kao i u Srbiji, opozicija i pozicija podeljene oko sporazuma. Kritičnija je situacija kod vladine stranke, zato što je kosovska delegacija i u Vašingtonu pokazala nesuglasice. U jednom trenutku Ramuš Haradinaj je iz Prištine pretio da će srušiti krhku vladinu koaliciju, ali je brzo primiren, možda i zbog direktnog snažnog demarša američke strane. Ako bismo ukršteno čitali stavove vlasti i opozicija na Kosovu i Srbiji, imali bismo zanimljiv stepen visoke saglasnosti u oceni sporazuma: srpska opozicija smatra da sporazum ide u prilog Kosovu, da je Vučić praktično priznao nezavisnost Kosova. Kosovska opozicija naprotiv smatra da je u Vašingtonu najviše profitirala Srbija, a da je kosovska delegacija bila nelegitimna, nesposobna i neodgovorna.

MONITOR: Šta je sporazumom dobilo Kosovo? Da li on ugrožava suverenitet Kosova?

MALIĆI: Sporazum je po formi i sadržaju najviše bio u funkciji podržavanja izborne kampanje predsednika Trampa. Kosovo i Srbija nisu mnogo dobili. Izostalo je ono što su kosovski pregovarači očekivali, a od čega je srpska strana najviše strepela. Naime, kada je Donald Tramp pre skoro dve godine uputio pismo predsednicima Kosova i Srbije, pozvao ih je bio u Belu kuću da tamo finaliziraju završni mirovni sporazum i proslave uzajamno priznanje. Zbog toga se dugo sepekulisalo da je sporazum o Kosovu praktično postignut ili će prosto biti diktiran u Vašingtonu, gde delegacije samo treba da se dogovore oko nekih detalja i stave potpis. Zbog tih glasina je bivši kosovski premijer Albin Kurti, koji je vladao nepunih sto dana, odbijao pozive da ode u Belu kuću, jer je mislio da ga tamo čekaju „noževi probodeni na mapu Kosova”, aludirajući na glasine da su Tači i Vučic već dogovorili nove granice i razmenu teritorija.

Od ideje uzjamnog priznanja nije ništa bilo 4. septembra. Ona se pojavila u prvom draftu sporazuma i kada je ona odmah „procurela” kao alarmantna vest na udarnim stranicama štampe koju kontroliše Vučić, koji je odbio formulaciju, ta tačka sporazuma je uklonjena uz elegantno objašnjenje da je skup u Beloj kući fokusiran na ekonomski i neke druge sporazume, a pitanje završnog političkog sporazuma o priznanju ostavljeno je za pregovore koje vodi EU.

Suverenost Kosova nije narušena sporazumom, ali kosovska opozicija smatra da je suverenost ugrožena zbog prihvatanja zahteva Srbije da se reguliše korišćenje strateških resursa veštačkog jezera i elektrane Gazivode. Jezero se najvećim delom prostire na teritoriji Kosova, oko 15 posto zapadnog dela je na teritoriji Srbije. Ovo pitanje se pokušava ispolitizirati na isti način kao i sporazum o demarkaciji sa Crnom Gorom. Premijer Hoti se optužuje da je navodno Srbiji poklonio deo nečega što je sto posto kosovsko. Američke vladine institucije preuzele su obavezu da naprave projekt fizibiliteta za jezero koje je stvoreno akumulacijom protočnih voda čiji sliv počinje na teritoriji Srbije, ima široku primenu na Kosovu, a onda, dobrim delom preko reke Ibar, ponovo prelazi u Srbiju.

MONITOR: Predsjednik Pokreta za preokret Janko Veselinović izjavio je da je Srbija potpisala „de fakto priznavanje Kosova”.

MALIĆI: Nije priznala, ali je napravila korak u tom smeru i, više simbolički, priznala Sjedinjene Države kao arbitra u rešavanju kosovskog pitanja. Pošto su SAD glavni sponzor nezavisnosti Kosova, Beograd zna da ne može od Vašingtona tražiti potpunu promenu kursa, ali zna da bi Tramp možda mogao ponuditi određene korisne ustupke, kako bi bezbolnije naplatio „odštetu” za neminovno prepuštanje Kosova i proibližavanje Srbije EU i NATO-u. Pored unosnih ekonomskih ponuda koje je potpisao, Vučić je pristao i na određene elemente sporazuma koji znače otklon Srbije od Rusije i Kine na linijama Trampovih konfrontacija sa ovim silama, na kojoj se oslanjala u ekonomskim i vojnim projektima, kao i glavnim partnerima za odbranu Kosova u Ujedinjenim nacijama.

Veseljko KOPRIVICA

Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 18. septembra ili na www.novinarnica.net

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo