Umjesto da u beranski Rudnik mrkog uglja, koji su kupili prije tri godine, konačno ulože obećane milione i pokrenu proizvodnju, Grci su napravili neočekivanu i dobro skrivanu finasijsku akrobaciju: sami su od sebe podigli kredit od skoro šesto hiljada eura, a pod hipoteku stavili cjelokupnu imovinu Rudnika uglja. Sada bi mogli rudarima i državi Crnoj Gori mirno da poruče da para nema i da se, ako je potrebno i ako nema druge, ugovor može raskinuti. Rudnik bi u svakom slučaju ostao u njihovim rukama. Zvuči nevjerovatno, ali teoretski nije nemoguće. HIPOTEKA: Zaplet je jednostavan. Grčka firma Balkan Energy, koja je rudnik u Beranama kupila krajem ljeta 2007. godine, registrovana je nešto ranije u Podgorici za poslove proizvodnje, prometa i usluga, a zvanično je saopšteno da je to zapravo samo podružnica poznatog grčkog koncerna Restis Group, čiji je vlasnik Viktor Restis. Grčki milijarder istovremeno je osnivač i, prema posljednjem izvještaju CDA, sa 91 procenat vlasnik First finacial bank AD Podgorica. Drugi po redu, manjinski vlasnik banke Petros Statis jedan je od upisanih osnivača Balkan Energy.
Zanimljivo da je upravo kod ove banke, u neposrednom komšiluku u Podgorici, firma Balkan Energy, po drugi put, nedavno podigla kratkoročni kredit od 573.032 eura, i na osnovu toga zaključila ugovor o kontinuiranoj kreditnoj hipoteci za obezbjeđenje maksimalnog duga nad cjelokupnom imovinom Rudnika uglja, upisanoj u posjedovni list 693 KO Budimlja. Uvidom u posjedovni list na sajtu Uprave za nekretnine može se ustanoviti da je hipoteka u korist First financial bank već upisana.
Sada su na potezu radnici i crnogorska Vlada, odnosno nadležno ministarstvo. Da li će i šta mogu preduzeti da spriječe otuđivanje imovine Rudnika?
Predsjednik sindikata Rudnika uglja inženjer Ljubo Gledović nerado priča. Kaže da je tek preuzeo tu dužnost, ali potvrđuje ono što više nije tajna.
„Tačno je da su Grci podigli kredit i stavili rudnik pod hipoteku. Sindikat je zabrinut. Zna se da je posao Ministarstva ekonomije bio da prati privatizaciju. Oni treba da se bave time da li je to što su učinili partneri zakonito” – kaže kratko Gledović.
Sindikat se ranije obratio pismom ministru ekonomije Branku Vujoviću sa zahtjevom da se preispita zakonitost stavljanja rudnika pod hipoteku, jer je to, kako smatraju, u suprotnosti s privatizacionim ugovorom.
„Ugovorom o prodaji u članu 4.06 navedeno je da se kupac obavezuje da neće otuđivati nijedan vitalni dio imovine rudnika do izvršenog ulaganja i izgradnje termo bloka. Smatramo da su upisivanjem hipoteke stvoreni uslovi za otuđivanje imovine, posebno u slučaju nepoštovanja obaveza prema banci ili raskida ugovora o kupoprodaji”, pišu radnici ministru Vujoviću.
U Ministarstvu ekonomije su, međutim, sigurni da Grke mogu spriječiti da otuđe rudnik, sve i da se raskine kupoprodajni ugovor.
„To bi bilo u suprotnosti s kupoprodajnim ugovorom i oni hipoteku moraju skinuti”, saopšteno nam je iz kabineta ministra ekonomije i potvrđeno da su Grci kredit podigli i rudnik stavili pod hipoteku bez njihovog znanja, kao i da im je upućen zahtjev za hitno skidanja hipoteke.
VESELJE: „To je prvi preduslov za dalje produženje roka za geološka ispitivanja”, kažu.
U Ministarstvu, moglo bi se zaključiti, daleko su od zadovoljstva
privatizacijom, ali situaciju tolerišu u interesu redovnih zarada makar za postojeći broj radnika a do pronalaska nekog drugog rješenja.
„Najmanji problem je raskinuti ugovor, ali treba imati u vidu da raskidom ugovora definitivno prestaje svaka aktivnost u Rudniku i on se potpuno zatvara, prestaju sve mogućnosti da se jama održava kao i šanse da se eventualno ostvaruje neka proizvodna aktivnost”, – dodaje se u odgovoru koji je Monitor dobio iz Ministarstva ekonomije.
Rudnik uglja u Beranama Grcima je prodat, poslije devet neuspjelih tendera, za milion i po eura. Sve je djelovalo previše lijepo da bi bilo istinito. Novac je odmah uplaćen i najavljena velika investiciona ulaganja. Ni manje ni više nego 120 miliona eura. Dvadeset u prvih četiri godine, a preostalih stotinu miliona za izgradnju termoelektrane snage 110 megavat sati.
„Realizacija projekta pomogla bi u rješavanju problema deficita električne energije u Crnoj Gori i smanjila njenu zavisnost od hidroloških uslova. Cilj kompanije je da doprinese ekonomskom razvoju Crne Gore ali i napravi suštinsku korist beranskoj opštini i njenom stanovništvu, otvaranjem novih radnih mjesta i povećanjem ekonomske stabilnosti te oblasti”, – saopšteno je veselo iz Balkan Energy nakon potpisivanja ugovora u avgustu 2007. godine. Uz iće i piće za mnogobrojne zvanice u jednom beranskom restoranu.
Grci su najavili da će odmah krenuti u geološka ispitivanja, a da će proizvodnju pokrenuti u roku od šest mjeseci, kada će zaposliti 50 novih rudara. Nije pisalo na papiru, ali je usmeno saopšteno da će grčka kompanija znatno pomagati i beranski sport. Preuzeće, rečeno je, muški Rukometni klub i već u narednoj takmičarskoj sezoni pomoći mu sa 120 hiljada eura. Bajka je zvučala sve ljepše i ljepše.
Onda je prošlo šest mjeseci a proizvodnja nije pokrenuta, niti je preuzet Rukometni klub. Istina, radnici su redovno primali plate i uredno ćutali.
Zatim je prošlo još šest mjeseci, a od proizvodnje opet ništa. Grci su saopštili da im je potrebno još neko vrijeme za dodatna geološka ispitivanja. Vlada Crne Gore je odobrila i to pomjeranje. Kada je i taj rok istekao premijer Milo Đukanović je u jesen 2008. u Beranama saopštio da treba biti fleksibilan sa stranim partnerima, ali da Grci imaju krajnji rok maj 2009. godine da završe ispitivanja i da se definitivno odluče da li žele taj posao ili ne.
ZAMAJAVANJE: Nakon toga u jesen prošle godine iz Ministarstva ekonomije saopšteno je da je bolje imati bilo kakvog nego nikakvog partnera, da je teško naći drugog i da nije problem sačekati i do januara 2010. godine. I taj rok je istekao prije šest mjeseci, a Grci i ovih dana „rade geološka ispitivanja” a već počinju da kasne i s isplatom zarada.
„Kakva geološka ispitivanja? Jednom je u jamu sišao neki Njemac. Rekli su nam da je stručnjak, a meni se činilo da nema pojma ni o čemu. Nikakvih drugih ispitivanja za ove tri godine nije bilo. U jamu trenutno silazimo i o njoj se staramo samo nas trojica. Dva rudara su u međuvremenu penzionisana”, kaže iskusni rudar Miodrag Mihajlović.
U penziju je otišlo i nekoliko administrativnih radnika, tako da je broj zaposlenih u beranskom rudniku u trećoj godini privatizacije sveden na dvadeset četiri. A već u drugoj trebalo je da ih bude makar stotinu pedeset. Trebalo je i da pored postojeće jame u selu Petnjik, bude otvorena i nova u selu Zagorje. Trebalo je i obećano još mnogo štošta.
Grad na uglju
Sa 167 miliona tona u čitavom basenu, Berane je grad koji bukvalno leži na uglju. Odavno su domaći stručnjaci izračunali vrlo precizno kolike su dostupne rezerve na svim nalazištima, tako da su Grci, kojima je uostalom po ugovoru bilo dozvoljeno da samo iz jame Petnjik u narednih dvadeset godina izvade tek 3,8 miliona tona uglja, pričom o potrebi novih geoloških ispitivanja samo zamlaćivali i dalje zamlaćuju javnost.
Proizvodnja u beranskom Rudniku stala je 2002. godine kada je propala prva „uspješna privatizacija”. Tada su u jami ostale vrijedne mašine, koje nijesu bile predmet prodaje na posljednjem tenderu, i čije je vađenje neizvodljivo jer su tuneli koji vode do njih uski i skoro urušeni.
Sve je izvjesnije da se urušava i nova privatizacija i da bi sva tri rudara beranskog rudnika i ostalih dvadesetak administrativaca, ili „šetača po kancelarijama”, kako ih prvi zovu, nakon grčkih finansijskih akrobacija mogli ostati bez posla i poći na biro rada. Tu bi bio kraj bajke i još jedne „uspješne privatizacije”.
Tufik SOFTIĆ
DRUŠTVO3 sedmice
DRUŠTVO4 sedmice
INTERVJU3 sedmice
FOKUS4 sedmice
Izdvojeno4 sedmice
FELJTON4 sedmice
SVIJET4 sedmice
INTERVJU4 sedmice