Povežite se sa nama

INTERVJU

DUŠAN TEODOROVIĆ,  AKADEMIK IZ BEOGRADA: Vučić je najbolji Šešeljev učenik

Objavljeno prije

na

Vučić se samo privremeno presvukao u demokratsku  jagnjeću kožu. Čovjek koji je govorio ,,sto za jednoga”, ,,nesrpska fukara” i koji je skidao tablu sa imenom ulice Zorana Đinđića i umjesto nje stavljao tablu sa imenom Ratka Mladića nije čovjek istinske demoktatske opcije

 

MONITOR: Građanski antirežimski protesti u Beogradu, u kojima i Vi aktivno učestvujete, i dalje su jedan od događaja koji s velikim interesovanjem prati javnost i izvan Srbije. Kakav će biti njihov rezultat?

TEODOROVIĆ: Rezultat demonstracija mora da bude slom autokratskog režima Aleksandra Vučića i formiranje prelazne vlade. Ova vlada bi morala da tokom dvogodišnjeg perioda obnovi urušeno pravosuđe, donese nove izborne zakone, uredi medijski prostor, uredi biračke spiskove i organizuje izbore po opšteprihvaćenim međunarodnim standardima.

 

MONITOR: Da li će Aleksandar Vučić predati vlast  mirno?

TEODOROVIĆ: Ne, nikada. Aleksandar Vučić je najbolji učenik Vojislava Šešelja. Politički je vaspitavan na semenu zla koje se zove ekstremni srpski nacionalizam i šovinizam. Vučić se samo privremeno presvukao u demokratsku  jagnjeću kožu. Čovek koji je govorio ,,sto za jednoga”, ,,nesrpska fukara” i koji je skidao tablu sa imenom ulice Zorana Đinđića i umesto nje stavljao tablu sa imenom Ratka Mladića nije čovek istinske demoktatske opcije. Vučić će svakako da brani vlast na sve moguće načine, a u slučaju da proceni da postaje suviše opasno po njega napustiće zemlju, kao što je to uradio Gruevski.

 

MONITOR: Kako Vučiću uspijeva da stavi pod kontrolu sve u Srbiji, da je pljačka, da građanima ukine političke i ostale slobode, da ih ponižava…?

TEODOROVIĆ: Vučić kontroliše Radio televiziju Srbije i privatne televizije Pink i Happy koje imaju nacionalne frekvencije. Svakoga dana je Vučić prisutan na nekoj od ovih televizija. Programske šeme se menjaju zbog njegovih iznenadnih gostovanja koje karakteriše, najblaže rečeno, gebelsovska propaganda. Televiziji N1 se ne dodeljuje nacionalna frekvencija i ovoj televiziji se onemogućava da bude više prisutna u gradovima Srbije. Četvrtina stanovnika Srbije živi u bedi. Pedeset procenata stanovnika Srbije ne izlazi na izbore. Od preostalih pedeset procenata polovina glasa za Vučića, tako da Vučić upravlja Srbijom na osnovu glasova četvrtine onih koji su upisani u neverifikovani birački spisak. Dodatno, Vučić falsifikuje izborne rezultate i kupuje glasove poniženih i obespravljenih za kilogram šećera i litar zejtina. Pored poslušnika iz svoje partije koji uvek dobijaju nagradu, Vučić je uspeo da potkupi i deo oportunista koji zbog apanaža i članstva u raznim upravnim odborima sarađuju sa režimom. Vučićevi najpoverljiviji saradnici vode vojsku, policiju i državnu bezbednost.

 

MONITOR: Zašto Vučić i pored autokratske vladavine ima podršku iz Evropske unije?

TEODOROVIĆ: Evropska unija se ponaša licemerno kada je u pitanju demokratija i vladavina prava u Srbiji. Svakako da postoje dogovori Vučića i značajnijih svetskih lidera u vezi sa rešavanjem problema Kosova. Evropa žmuri na Vučićevo gašenje nezavisnih medija, korupciju, opstrukciju parlamentarizma, kršenje Ustava Srbije i kupovinu glasova na izborima. U Evropi je preovladao makijavelistički pristup rešavanju kosovskog problema. Isporuči nam nekako Vučiću taj sporazum i radi u Srbiji sve što hoćeš. To je politika Evrope u ovom trenutku. Evrope u koju opoziciono nastrojeni građani Srbije gledaju kao u svetionik demokratije, poštovanja ljudskih prava i društva socijalne pravde. Evropa prosto neće da prihvati da bi se stabilnije rešenje problema Kosova postiglo u dogovoru sa ljudima iz Srbije, građanski i demokratski nastrojenim koji nisu nikada prebrojavali tuđa crvena krvna zrnca.

 

MONITOR: Kakva je uloga premijerke Ane  Brnabić u Vučićevom režimu ?

TEODOROVIĆ: Ona je, čini se, više od poslušnika. Ana Brnabić je Vučićev vojnik, posilni i najverniji drug spreman da uradi sve za svog gospodara. Ispod prosečnih sposobnosti, Ana Brnabić je lansirana u premijersku orbitu isključivo zahvaljujući Vučiću. Ona zna ko je hrani, ko joj je gospodar, a koga bi  uvek trebalo da napada i ujeda.

 

MONITOR: Izavili ste da su se polupismeni ljudi dokopali fakultetskih diploma u svojim 40-im i 50-im godinama i po partijskim linijama zauzeli vodeće funkcije u državi, a ministru prosvjete i nauke uputili javni poziv da započne preispitivanje plagijata doktorata državnih funkcionera. Kako je ministar reagovao i možete li navesti nekoliko primjera ko su ti ljudi?

TEODOROVIĆ: Tomislav Nikolić, doskorašnji predsednik Srbije, Siniša Mali, ministar finansija, Aleksandar Vulin, ministar vojske, Nebojša Stefanović ministar unutrašnjih poslova, Jorgovanka Tabaković, guvernerka Narodne banke Srbije su, pored mnogih drugih, stekli problematične doktorske, master ili fakultetske diplome. Pojedine ,,doktorske disertacije”, u koje sam imao uvid, predstavljaju sramotu za akademsku zajednicu Srbije, kako zbog nespornih plagijata, tako i zbog besmislenih tekstova koji predstavljaju salatu od reči. Diplome su sticane u veoma kratkom roku i služe jedino tome da se lažno prikaže nedostajuća pamet i obrazovanje. Tomislav  Nikolić čak nije znao ni kako mu se zove smer, koji je navodno završio na master studijama. Guvernerka Tabaković se trudi da sakrije činjenicu da se i ona dokopala nekakvog doktorata u Sremskoj Kamenici, a ministar vojni Vulin, inače Novosađanin, se na svom dugom putu ka fakultetskoj diplomi, preko Novog Sada i Kosovske Mitrovice, dokopao diplome u Kragujevcu. Oni su samo vrh ledenog brega i Srbiji svakako, u godinama koje dolaze, predstoji poništavanje nekoliko hiljada raznih ,,diploma”. Ministarstvo prosvete ne reaguje na ovu tragičnu situaciju, s obzirom na činjenicu da ga vode pripadnici Vučićevog režima. Visoko obrazovanje u Srbiji je danas na izdisaju.

 

MONITOR: Zašto je ministrima u Vladi Srbije, kako je objavio Radio Slobodna Evropa, data preporuka da ne komentarišu hašku presudu doživotne robije Radovanu Karadžiću?

TEODOROVIĆ: Nisam znao za ovu preporuku. Vučićev režim se i dalje ponaša licemerno kada su u pitanju ratni zločini. S jedne strane, zbog pritiska od strane međunarodne zajednice, pristalo se na saradnju sa Haškim tribunalom. S druge strane, lica koja odsluže kaznu se u Srbiji dočekuju kao nacionalni junaci, pojavljuju se u javnosti na proslavama i na raznim tribinama. Zločin je individualni čin i ne može čitav narod da se osudi za zločin. Ali svaki narod, pa i srpski, mora da se uspravi i jasno i nedvosmisleno osudi užasne ratne zločine koji su se desili na našim prostorima. Tu ne sme da bude reciprociteta tipa – osudićemo zločine kada oni drugi osude zločine koje su oni nad nama počinili. Mene svakako boli što se stradanja srpskog naroda i veličanstvena epopeja srpske vojske u Velikom ratu na neki način potiru i padaju u zaborav pred Srebrenicom. Nimalo ne sumnjam da bi vojvoda Živojin Mišić u Velikom ratu streljao ratne zločince iz svojih redova. Moramo da iskreno osudimo zločine u Bosni, grobnice u Batajnici, hladnjače u Dunavu i da se sećamo sopstvenih žrtava. To moramo da uradimo zbog sebe, zbog ljudskosti i vaspitavanja mlađih, a ne zbog bilo kakvog pritiska spolja i neiskrenog ispunjavanja neke forme.

 

MONITOR: Stotinu pet nastavnika i saradnika Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu podržali su demonstracije, ali nisu im se pridružile ostale kolege, akademici i ostali intelektualci. Zašto?

TEODOROVIĆ: Ukupno je oko hiljadu i pet stotina nastavnika i saradnika srpskih univerziteta svojim potpisima podržalo demonstracije. To svakako nije onaj broj koji bih ja priželjkivao. Nažalost, i u delu akademske zajednice Srbije je prisutan oportunizam i nedostatak hrabrosti.

 

MONITOR: Vi ste za to da Kosovo bude članica Interpola. Kako bi trebalo riješiti problem Kosova i ko to može da uradi?

TEODOROVIĆ: Vučić, Dačić, Haši i Haradinaj, pre svega zbog svoje prošlosti, ne mogu da reše kosovski čvor. Problem Kosova može i mora da se reši na međunarodnoj konferenciji sličnoj sastanku u Dejtonu. Kada bi i srpska i albanska strana imale pregovarače koji ove prostore vide kao istinski deo evropske zajednice naroda problem bi se mnogo lakše rešio.

 

Veliki umjetnici  kao  veliki oportunisti

 

MONITOR: Zašto mnoge javne ličnosti, kao što su Lazar Ristovski, Miki Manojlović, Emir Kusturica i Biljana Srbljanović, javno podržavaju režim Aleksandra Vučića?

TEODOROVIĆ: Svakako da je podržavanje Vučićevog režima njihovo pravo. S obzirom na to da je Vučićeva ideologija ideologija totalitarne vlasti, mafije i lične koristi, ja ove velike umetnike doživljavam istovremeno i kao velike oportuniste čija su politička uverenja i moralni stavovi obrnuto proporcionalni njihovim umetničkim ostvarenjima. Jedan Miki Manojlović je prihvatio svoje ime na avionu Air Serbie. Biljana Srbljanović je učestvovala na konkursu za spomenik Đinđiću koji je organizovao Vučićev režim. Režim onog istog Vučića koji je skidao ime bulevara Zorana Đinđića i govorio da će parlament Srbije uvek da bude sigurna kuća za Ratka Mladića. Biljana Srbljanović je sada članica nekakvog Saveta za kreativne industrije koji je organizovala Ana Brnabić. Opštine u Srbiji su unapred kupovale karte, još za vreme snimanja filma Lazara Ristovskog o kralju Petru. Novac i privilegije će da prođu, a ostaće sećanje kod dela javnosti o kolaboraciji ovih ljudi sa Vučićevim režimom.

                                                            Veseljko KOPRIVICA

Komentari

INTERVJU

SINĐA PO DRUGI PUT MEĐU CRNOGORCIMA: Između robije i nakalemljenog sjećanja

Objavljeno prije

na

Objavio:

Šta još možemo očekivati od Sinđe, svojevrsne džuboks mašine spremne da otpjeva sve ono što naruči onaj koji je zadnji ubacio novčić u njegov džep? A šta će poželjeti učesnici igranke koja će, sve je izvjesnije, dobiti svoj nastavak prije drugostepene odluke u slučaju državni udar

 

Što bi u Bosni rekli: kako pošlo – tako došlo.  Kontroverzni svjedok saradnik u slučaju državni udar /terorizam u pokušaju Aleksandar Saša Sinđelić ponovo se obreo u Crnoj Gori. I traži azil.

Muštuluk nam je uhvatio glavni specijalni državni tužilac Milivoje Katnić. „Danas je u Crnu Goru prvi put od Srbina pobjegao Srbin“, kazao je Katnić u Skupštini, tokom rasprave sa poslanicima Demokratskog fronta: ,,To je ovaj Sinđelić. Prebjegao je pod kuršumom. Nisam ga ja gonio. Vi ga gonite i za to postoje dokazi. Molim vas da stanete”.

Pošto je lidere DF tako lijepo zamolio da zaustave progon za koji, kaže, postoje dokazi (možda bi Katnić o svojim saznanjima trebalo da obavijesti nekoga iz Tužilaštva?) epski nastrojeni SDT je nastavio k'o uz gusle: “Sinđelić je preko staza, mimo graničnog prelaza i redovnih prelaza bježao u Crnu Goru, što je bilo vidno na njegovim nogama i tijelu“. Slijedili su fakti: ,,Ono što je činjenica je da je (Sinđelić – prim. autor) u Crnoj Gori i da je izjavio da traži politički azil“. Pa opet red nedokazanih pripovijesti: „On je u situaciji da mora da bježi isključivo zbog toga što je morao da svjedoči pred sudom u Crnoj Gori”.

I mnogo neiskusniji čovjek od Milivoja Katnića zna da je krajnje neozbiljno, da ne kažemo rizično po sopstvenu reputaciju, povezivati interpretacije Aleksandra Saše Sinđelića sa bilo čime što je činjenica ili je isključivo dokazano. Ta osoba, prosto, previše i prečesto laže.

Za dokazivanje te teze (da je Sinđa osoba kojoj se ne može vjerovati ni koliko je sati) možda je najmanje bitna tvrdnja DF da Sinđelić ne govori istinu ni o svom navodnom bjekstvu, pošto je u Crnu Goru, prema njihovim informacijama, stigao desetak dana ranije. „On se u Podgorici nalazi skoro desetak dana, gdje ga Katnić danima priprema za konferenciju za medije“, saopštili su iz DF-a dan po potvrdi prispijeća (ne)zvanog gosta.

 

PROČITAJTE VIŠE U ŠTAMPANOM IZDANJU MONITORA OD 21. JUNA

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DUŠKO VUKOVIĆ, SLOBODNI NOVINAR: Otvorena je Pandorina kutija

Objavljeno prije

na

Objavio:

Kod nas nije teško indukovati mržnju.  Mi smo stalno u stanju gdje je i jedan mrk pogled dovoljan da zapali vatru mržnje. Mi se nismo detoksikovali i zato se začas pretvaramo u zvijeri.

 

MONITOR: Kakva je situacija u medijima u Crnoj Gori?

MONITOR: Mutnija nego devedesetih. Tada je postojala polarizovana medijska scena, ali na neki drugi, čist i jasan način. Ta polarizacija je bila poštenija. Zagovarao se  rat ili mir, ali je u tom zagovaranju bilo ubjeđenja. Sad to ne vidim. Vidim samo kalkulantska razmišljanja – hoće li mi ovo donijeti neko dobro na kratak rok, hoću li se ogrebati iz nekog fonda. Vidim jednu neiskrenost koja je problematična.

MONITOR: Lista kandidata za Savjet RTCG govori da se vlast neće odreći javnog servisa?

VUKOVIĆ:To je jasno i očekivano. Nije vlast  lani izvela akciju osvajanja RTCG  radi kratkoročnog rezultata, već radi  dugoročne kontrole. To je demotivisalo neke ozbiljne ljude koji bi htjeli da stvari popravljaju, da se bore u tom Savjetu.

Kad se pogleda spisak kandidata, ne vidim među novima nikog ko se uključio u borbu za javno dobro minulih godinu dana.

Ono što je za mene posebno razočaravajuće je da u samom RTCG nije bilo vidljivog otpora. Neki kažu – pa mi razgovaramo o tome svaki dan, mi se bunimo. Da, ali moraš to činiti javno, da bi  korespondiralo sa onim što javnost čini u odbrani  javnog servisa.

 

PROČITAJTE VIŠE U ŠTAMPANOM IZDANJU MONITORA OD 21. JUNA

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

MIRKO RADONJIĆ, DIPLOMIRANI SLIKAR I POZORIŠNI REDITELJ: Tumor traži skalpel

Objavljeno prije

na

Objavio:

Slučajevi protesta su usamljeni ili nevidljivi zbog elitizma umjetnika i neshvatanja da tumor koji dišemo ne traži ni pero, niti mač, već sklapel i preciznu ruku. Drugi razlog je sveobuhvatna apatija koja je duboko pustila svoje korijenje i čini da svaka promjena djeluje nemoguće

 

MONITOR: Predstava Sin dobila je neočekivani marketing nakon što je jesenas gradonačelnik Nikšića Veselin Grbović sa suprugom demonstrativno napustio izvođenje predstave. Brojna gostovanja, povoljne kritike, nagrade, ali ipak gest političara, koji su postale zvijezde javnog života, učinio je više za reklamu ove predstave. Kako to tumačite?

RADONJIĆ: Prije bih rekao da je predstava dobila očekivani marketing i da je g. Grbović bio izrežiran da demonstrativno napusti predstavu.

Sin progovara o prošlosti i crnogorskom učešću u ratovima 90-ih, no još više govori o rašrafljenom društvenom trenutku u kome trenutno živimo. Teme krivice, traume i individualne odgovornosti ne spadaju u domen ,,pitkih”, te je za očekivati da generišu i osjećaj nezadovoljstva, kao kod gorepomenutog gospodina. U tom smislu, gest po sebi ne nosi nikakav skandal. Skandalozno pak jeste što se kroz taj i naknadne nastupe povodom ove teme sasvim jasno pokazalo da prvi čovjek Opštine direktno utiče na repertoarsku politiku Gradskog pozorišta, do te mjere da i gostujuće predstave moraju da prođu njegovo odobrenje. To je suština ove teme, no za nju je potrebno naći sagovornika među umjetnicima koji rade u pomenutom pozorištu.

MONITOR: Krajem prošle godine na festivalu ,,Dani Jurislava Korenića” u Sarajevu osvojili ste nagradu za najbolju režiju za predstavu “Sin”, dok je Mirjana Medojević za istu predstavu osvojila Nagradu  za najbolji tekst. Komentar na to da je Medojević već godinama u Sloveniji, dok je Vaša posljednja režija bila u Srbiji?

RADONJIĆ: Nagrade iz Sarajeva su i Mirjani i meni jako drage jer su pokazatelj međuzavisnosti teksta i režije, proizvod bliske saradnje i jedan od dokaza da ta saradnja ima smisla. U međuvremenu, oboje širimo svoj krug saradnika i u već postojeći nukleus uvodimo one za koje smatramo da tom smislu mogu da doprinesu. Kad je riječ o velikim pozorišnim sistemima (a i Mirjana  je u prethodnom mjesecu imala premijeru u nacionalnom teatru u Ljubljani) mora i kod rukovodioca / umjetničkog direktora da postoji vjerovanje da je smisleno pozvati baš vas. Očigledno je da ne tražimo svi smisao na istoj strani.

 

PROČITAJTE VIŠE U ŠTAMPANOM IZDANJU MONITORA OD 21. JUNA

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo