Povežite se sa nama

INTERVJU

 SLOBODAN  RELJIĆ, UNIVERZITETSKI  PROFESOR  IZ BEOGRADA: U Srbiji vlada kolonijalna demokratija

Objavljeno prije

na

Kad bi samo Vučić bio problem, masa bi tu vlast raskomadala za dvije večeri. Ali radi se o dubinskoj krizi sistema, a takve promjene su prelomne, krajnje neizvjesne. Svi koji se nude kao rješenje već su nam sjedjeli za vratom. Vučić je zbog njih i došao na vlast

 

MONITOR: Građanski protesti protiv  vlasti jedan su od najaktuelnijih događaja u Srbiji. Šta od njih očekujete?

RELJIĆ: Važno je razumeti da povod za ove proteste jeste  Aleksandar Vučić i njegov banalni način vladanja, ali razlozi su mnogo dublji. Protesti koji traju i šire se po Srbiji su po svojoj prirodi isto što i ,,žuti prsluci” u Evropi.U njima ima više očajanja,  jer ono tamo je posrnula demokratija, ovde je, kako je to govorio Zinovljev, kolonijalna demokratija. Kad bi samo Vučić bio problem, masa bi tu vlast raskomadala za dve večeri. Ali radi se o dubinskoj krizi sistema, a takve promene su prelomne, krajnje neizvesne. Svi koji se nude kao rešenje već su nam sedeli za vratom. Vučić je zbog njih i došao na vlast.

MONITOR: Koje su glavne poruke  građana koji učestvuju na protestima?

RELJIĆ: Na ulicama su studenti, prevareni malinari, ubogaljeni penzioneri, protivnici gradnje mini hidroelektrana, potcenjeni profesori, prezreni arhitekti, poniženi vojnici, povređeni građani. Jedino ih ujedinjuje to što su ,,prezreni na svetu”. Oko tog mora nezadovoljnika petljaju nesposobne opozicione partije i dirigovane NVO. Utihnule su i budalaštine kako građani pre svega traže bolju ekonomsku situaciju. Ovaj sistem to više ne može proizvesti ni u Zapadnoj Evropi. I predaja Kosova lebdi nad tim. Sva ta smesa je sve eksplozivnija. Najjednostavniji su zahtevi za slobodu medija. Jedino što je svima jasno Je da će oni koji ih preuzmu činiti isto kao i Vučić. Kao što su i činili. 

MONITOR: Kako je moguće da Aleksandru Vučiću godinama pokorno služe mnogi  intelektualci, mediji, sudije, sindikati, vojska, policija,crkvena hijerarhija…

RELJIĆ: Nisu svi. Nije ni većina. To što ide za Vučićem su, ono što je Slobodan Jovanović zvao poluintelektualcima. A danas su to polueksperti, polupatriote, poluoficiri, poluakademici. Vučićeva falanga su radikali, koji su četvrt veka čekali ,,da se naplate” i svet ,,građanske opcije” koji je ,,prodao veru za večeru”. Realno kula od karata koja se, zbog Vučićeve kooperativnosti, održava spolja. Zloupotreba državnih mehanizama nije Vučićev pronalazak. To je tranzicija. Stalno se vodi borba protiv korupcije, a korupcija se širi kao kuga. Tražite da građani plaćaju porez, a ministar finansija svoje pare drži u poreskim rajevima. Borite se za demografsku obnovu, a na čelu države etablirana lezbijka. Realnost je u Srbiji uveliko prevazišla svet iz humorističkih serija genijalnog Siniše Pavića.

MONITOR: Zašto je ljudima, ne samo politički nepismenim, potreban vođa iako je davno Radoje Domanović napisao da za slijepim vođom idu slijepi ljudi?

RELJIĆ: Demokratija vam je kao auto koji može da ide samo idealno ravnim putem. Setite se ,,kolevke demokratije” pred Drugi svetski rat. Pojavili su se Musolini, Hitler, Franko, ali i Čerčil, Ruzvelt… Kažu da je ovo vreme po mnogim pokazateljima gore od Velike depresije. Ljudi danas gledaju u Korbina, Trampa, Sandersa, pitaju se šta će biti s Merkelovom, stiže li Le Pen… Vreme dramatične krize. Svi znaju da će se na berzanski slom iz 2008. gledati kao na dečju igru kad drmne novi udar.

MONITOR: Je li tačno da desno-konzervativno usmjerenje ima većina opozicionih stranaka u Srbiji?

RELJIĆ: Srbija je konzervativna zemlja. To samo po sebi nije loše. Ali srpska politička elita nema nikakvo ideološko usmerenje. Ni opozicija, ni vlast. Oni samo žele ,,još jedan krug”. Da li se predstavljali kao liberali što je DS i njegovo iverje, ili kao konzervatici kao SNS oni vladavinu zemljom vide kao plen. Njihov jedini rad je lažiranje statistike. Da se sve loše predstavlja kao veliki progres. Ta agresija je sve nepodnošljivija.

MONITOR: Da li će svemoćna mašinerija Vučićeve stranke, koja je svojim interesima podredila državu, uspjeti da zadrži vlast na predstojećim izborima?

RELJIĆ: Ta mašinerija nije svemoćna. Ali će najverovatnije dobiti i ove izbore. Ta je vlast legalna, ali joj je legitimitet nejak. Vučić vlada apsolutno sa podrškom oko 20 odsto punoletnih građana. Pola ljudi ne izlazi na izbore. Ne vide izbore kao izlaz. Tu Srbija nije izuzetak. U većini demokratskih društava demos ne učestvuje u demokratskim procesima. Poverenje u demokratiju je vrlo malo. U mirnim vremenima to nije problem,ali u depresijama postaje dramatično.

MONITOR: Ko bi uspješno mogao da od Srbije stvori modernu demokratsku državu?

RELJIĆ: Narod. Verujem da je Dostojevski u pravu kad u trajajućim procesima prednost daje narodu u odnosu na elitu. Kad kažem narod mislim na organsku društvenu celinu koja nije prost zbir pojedinaca u zverinjaku. Čovek bez svoje zajednice jeste ,,sirak tužni bez iđe ikoga”. Zapadna društva su prepuna jedinki koje se druže s televizorom i mobilnim telefonom. I šta je sad ,,moderna država”? Ja volim da poredim pristup društvu Džefa Bezosa, osnivača ,,Amazona” i Džeka Ma osnivača ,,Alibabe”. Bezos, najbogatiji čovek na svetu, zarađuje 11 miliona dolara na sat, a njegov radnik 11 dolara. On ni pod kojim uslovima ne želi da svojim zaposlenim poveća plate, iako oni ne mogu da žive od tog prihoda. Ali bi dao donacije. Milostinju. Kao pred crkvom. Džek Ma govori da je društvo važnije od njegovih profita. Ono prvo vodi u revoluciju, ovo drugo obećava društvo smanjenih razlika. To bi po meni trebalo da bude moderna država.

MONITOR: Šta je, po Vašem mišljenju, pravedno rješenje problema Srbije i Kosova?

RELJIĆ: Najnormalnije rešenje. Poštujmo međunarodno pravo. Postoji u tekstu Jirgena Habermasa, objavljenom u vreme NATO-bombardovanja, jedna rečenica koja se mora imati na umu kad se sila uzima kao princip međunarodnog prava: „Ali šta ćemo reći ako jednog dana vojni savez u nekom drugom regionu, na primer u Aziji, reši da oružanim putem sprovodi politiku ljudskih prava koja bi počivala na nekom sasvim drugačijem, naime njegovom, tumačenju međunarodnog prava ili Povelje UN?“ Tih godina Rusija, Kina, Indija nisu bile ravne Imperiji, ali danas nisu u obavezi da trpe američke interpretacije kako je Kosovo presedan. Tako se novi svetski poredak, koji je stvorio Zapad, pretvara u ono što je Henri Kisindžer, takođe u vreme NATO bombradovanja, predstavio kao New World Disorder. I eto nas pred trećim svetskim ratom. Zato Zapad panično traži od Vučića i Dačića da oni u ime Srba hitno priznaju Kosovo. Kao kompradori oni bi to mogli. Ali to se u Srbiji razumeva kao užasno ponižavanje, jer Kosovo za Srbe nije samo teritorija. Što je Goran Milić rekao za Vučića: Ne bi mu bio u koži.

MONITOR: Jedna Vaša knjiga naslovljena je Mediji i Treći svetski rat, ukojoj otkrivate tajne savremene propagande. Kako se boriti protivnečasne propagande u 21. vijeku?

RELJIĆ: Nemački kritički intelektualac, psiholog Rajner Mausfeld, napisao je knjigu lepog naslova: Zašto su jaganjci utihnuli? Da bi uopšte imali šanse pred sofisticiranim manipulacijma, veli Mausfeld, moramo se usuditi da koristimo svoj intelekt. To znači izaći iz liberalnih himera. Za današnjeg čoveka okovanog ,,političkom korektnošću” najteže je, da opet citiram Mausfelda, ,,da prestanemo da punimo sebe iluzijama da treba biti dobro-informisan, iluzijom o demokratiji, o slobodi”. Svet je prezasićen ,,iluzijama” o univerzalnosti zapadnih vrednosti, te je svako preumljenje bolno. Istok će s tim imati mnogo manje problema. Bio sam za poslednje dve godine tri puta na Istoku. To je drugačije utemeljen intelekt. Sve što smo mi o tome učili evropocentrično je. Nama je potpuno van uma da je Kina i do XVIII veka, sve one milenijume, bila najveća ekonomska sila sveta. Sad je Zapad napravio globalizovan svet, koji će ga koštati. Lako je bilo s Kinom dok je ona tihovala iza Kineskog zida. Ode Marko Polo da donese svile i začina i to je sve. Ovakav Zapad neće moći izdržati trku na slobodnom tržištu s Azijom.

MONITOR: Vi ste bili i glavni  urednik NIN-a i jednom ste rekli da je u današnje vrijeme lakše postati novinar, a znatno teže biti profesionalac…

RELJIĆ: Danas slobodni novinari postoje kao izuzeci, kao Prometeji, a profesija novinar je utihnula. Pet šestina onih koji pune medije nemaju nikakav osećaj obaveze prema novinarskom kodeksu. Ne znaju ni da to postoji. Ne osećaju nikakvu moralnu obavezu prema opštem dobru. Rade za svog gazdu, za bednu platu i odumiru… Kao što nezaboravno reče Živko Nikolić: „Naša Đekna još nije umrla, a ka’će ne znamo“. A leka nema na vidiku.


Vučić i Đukanović  pokušavaju da zaustave odron

MONITOR: U dijelu izvještaja Fridom hausa o Balkanu navodi se da predsjednik Srbije Vučić i predsjednik Crne Gore Đukanović „nastavljaju da učvršćuju svoju državnu moć oko sebe i svojih klika, podrivajući snovne standarde dobre vladavine i prevazilazeći njima dodijeljene ustavne uloge“. Vaš komentar?

RELJIĆ: Ne treba nam Fridom haus da vidimo svu nakaradnost ovakve vrste vladanja. Čitav region je prekriven bantustanima. Nisu to ni autoritarni režimi. Kakav god režim je sistem. Ovo su simulakrumi, jedino su pljačke i rasprodaje društvenih vrednosti realnost. Ali mislim da ovi naši ne učvršćuju svoju moć, nego pokušavaju da zaustave odron. Obojica.

 

                     Veseljko KOPRIVICA

Komentari

INTERVJU

SINĐA PO DRUGI PUT MEĐU CRNOGORCIMA: Između robije i nakalemljenog sjećanja

Objavljeno prije

na

Objavio:

Šta još možemo očekivati od Sinđe, svojevrsne džuboks mašine spremne da otpjeva sve ono što naruči onaj koji je zadnji ubacio novčić u njegov džep? A šta će poželjeti učesnici igranke koja će, sve je izvjesnije, dobiti svoj nastavak prije drugostepene odluke u slučaju državni udar

 

Što bi u Bosni rekli: kako pošlo – tako došlo.  Kontroverzni svjedok saradnik u slučaju državni udar /terorizam u pokušaju Aleksandar Saša Sinđelić ponovo se obreo u Crnoj Gori. I traži azil.

Muštuluk nam je uhvatio glavni specijalni državni tužilac Milivoje Katnić. „Danas je u Crnu Goru prvi put od Srbina pobjegao Srbin“, kazao je Katnić u Skupštini, tokom rasprave sa poslanicima Demokratskog fronta: ,,To je ovaj Sinđelić. Prebjegao je pod kuršumom. Nisam ga ja gonio. Vi ga gonite i za to postoje dokazi. Molim vas da stanete”.

Pošto je lidere DF tako lijepo zamolio da zaustave progon za koji, kaže, postoje dokazi (možda bi Katnić o svojim saznanjima trebalo da obavijesti nekoga iz Tužilaštva?) epski nastrojeni SDT je nastavio k'o uz gusle: “Sinđelić je preko staza, mimo graničnog prelaza i redovnih prelaza bježao u Crnu Goru, što je bilo vidno na njegovim nogama i tijelu“. Slijedili su fakti: ,,Ono što je činjenica je da je (Sinđelić – prim. autor) u Crnoj Gori i da je izjavio da traži politički azil“. Pa opet red nedokazanih pripovijesti: „On je u situaciji da mora da bježi isključivo zbog toga što je morao da svjedoči pred sudom u Crnoj Gori”.

I mnogo neiskusniji čovjek od Milivoja Katnića zna da je krajnje neozbiljno, da ne kažemo rizično po sopstvenu reputaciju, povezivati interpretacije Aleksandra Saše Sinđelića sa bilo čime što je činjenica ili je isključivo dokazano. Ta osoba, prosto, previše i prečesto laže.

Za dokazivanje te teze (da je Sinđa osoba kojoj se ne može vjerovati ni koliko je sati) možda je najmanje bitna tvrdnja DF da Sinđelić ne govori istinu ni o svom navodnom bjekstvu, pošto je u Crnu Goru, prema njihovim informacijama, stigao desetak dana ranije. „On se u Podgorici nalazi skoro desetak dana, gdje ga Katnić danima priprema za konferenciju za medije“, saopštili su iz DF-a dan po potvrdi prispijeća (ne)zvanog gosta.

 

PROČITAJTE VIŠE U ŠTAMPANOM IZDANJU MONITORA OD 21. JUNA

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DUŠKO VUKOVIĆ, SLOBODNI NOVINAR: Otvorena je Pandorina kutija

Objavljeno prije

na

Objavio:

Kod nas nije teško indukovati mržnju.  Mi smo stalno u stanju gdje je i jedan mrk pogled dovoljan da zapali vatru mržnje. Mi se nismo detoksikovali i zato se začas pretvaramo u zvijeri.

 

MONITOR: Kakva je situacija u medijima u Crnoj Gori?

MONITOR: Mutnija nego devedesetih. Tada je postojala polarizovana medijska scena, ali na neki drugi, čist i jasan način. Ta polarizacija je bila poštenija. Zagovarao se  rat ili mir, ali je u tom zagovaranju bilo ubjeđenja. Sad to ne vidim. Vidim samo kalkulantska razmišljanja – hoće li mi ovo donijeti neko dobro na kratak rok, hoću li se ogrebati iz nekog fonda. Vidim jednu neiskrenost koja je problematična.

MONITOR: Lista kandidata za Savjet RTCG govori da se vlast neće odreći javnog servisa?

VUKOVIĆ:To je jasno i očekivano. Nije vlast  lani izvela akciju osvajanja RTCG  radi kratkoročnog rezultata, već radi  dugoročne kontrole. To je demotivisalo neke ozbiljne ljude koji bi htjeli da stvari popravljaju, da se bore u tom Savjetu.

Kad se pogleda spisak kandidata, ne vidim među novima nikog ko se uključio u borbu za javno dobro minulih godinu dana.

Ono što je za mene posebno razočaravajuće je da u samom RTCG nije bilo vidljivog otpora. Neki kažu – pa mi razgovaramo o tome svaki dan, mi se bunimo. Da, ali moraš to činiti javno, da bi  korespondiralo sa onim što javnost čini u odbrani  javnog servisa.

 

PROČITAJTE VIŠE U ŠTAMPANOM IZDANJU MONITORA OD 21. JUNA

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

MIRKO RADONJIĆ, DIPLOMIRANI SLIKAR I POZORIŠNI REDITELJ: Tumor traži skalpel

Objavljeno prije

na

Objavio:

Slučajevi protesta su usamljeni ili nevidljivi zbog elitizma umjetnika i neshvatanja da tumor koji dišemo ne traži ni pero, niti mač, već sklapel i preciznu ruku. Drugi razlog je sveobuhvatna apatija koja je duboko pustila svoje korijenje i čini da svaka promjena djeluje nemoguće

 

MONITOR: Predstava Sin dobila je neočekivani marketing nakon što je jesenas gradonačelnik Nikšića Veselin Grbović sa suprugom demonstrativno napustio izvođenje predstave. Brojna gostovanja, povoljne kritike, nagrade, ali ipak gest političara, koji su postale zvijezde javnog života, učinio je više za reklamu ove predstave. Kako to tumačite?

RADONJIĆ: Prije bih rekao da je predstava dobila očekivani marketing i da je g. Grbović bio izrežiran da demonstrativno napusti predstavu.

Sin progovara o prošlosti i crnogorskom učešću u ratovima 90-ih, no još više govori o rašrafljenom društvenom trenutku u kome trenutno živimo. Teme krivice, traume i individualne odgovornosti ne spadaju u domen ,,pitkih”, te je za očekivati da generišu i osjećaj nezadovoljstva, kao kod gorepomenutog gospodina. U tom smislu, gest po sebi ne nosi nikakav skandal. Skandalozno pak jeste što se kroz taj i naknadne nastupe povodom ove teme sasvim jasno pokazalo da prvi čovjek Opštine direktno utiče na repertoarsku politiku Gradskog pozorišta, do te mjere da i gostujuće predstave moraju da prođu njegovo odobrenje. To je suština ove teme, no za nju je potrebno naći sagovornika među umjetnicima koji rade u pomenutom pozorištu.

MONITOR: Krajem prošle godine na festivalu ,,Dani Jurislava Korenića” u Sarajevu osvojili ste nagradu za najbolju režiju za predstavu “Sin”, dok je Mirjana Medojević za istu predstavu osvojila Nagradu  za najbolji tekst. Komentar na to da je Medojević već godinama u Sloveniji, dok je Vaša posljednja režija bila u Srbiji?

RADONJIĆ: Nagrade iz Sarajeva su i Mirjani i meni jako drage jer su pokazatelj međuzavisnosti teksta i režije, proizvod bliske saradnje i jedan od dokaza da ta saradnja ima smisla. U međuvremenu, oboje širimo svoj krug saradnika i u već postojeći nukleus uvodimo one za koje smatramo da tom smislu mogu da doprinesu. Kad je riječ o velikim pozorišnim sistemima (a i Mirjana  je u prethodnom mjesecu imala premijeru u nacionalnom teatru u Ljubljani) mora i kod rukovodioca / umjetničkog direktora da postoji vjerovanje da je smisleno pozvati baš vas. Očigledno je da ne tražimo svi smisao na istoj strani.

 

PROČITAJTE VIŠE U ŠTAMPANOM IZDANJU MONITORA OD 21. JUNA

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo