Povežite se sa nama

INTERVJU

 SLOBODAN  RELJIĆ, UNIVERZITETSKI  PROFESOR  IZ BEOGRADA: U Srbiji vlada kolonijalna demokratija

Objavljeno prije

na

Kad bi samo Vučić bio problem, masa bi tu vlast raskomadala za dvije večeri. Ali radi se o dubinskoj krizi sistema, a takve promjene su prelomne, krajnje neizvjesne. Svi koji se nude kao rješenje već su nam sjedjeli za vratom. Vučić je zbog njih i došao na vlast

 

MONITOR: Građanski protesti protiv  vlasti jedan su od najaktuelnijih događaja u Srbiji. Šta od njih očekujete?

RELJIĆ: Važno je razumeti da povod za ove proteste jeste  Aleksandar Vučić i njegov banalni način vladanja, ali razlozi su mnogo dublji. Protesti koji traju i šire se po Srbiji su po svojoj prirodi isto što i ,,žuti prsluci” u Evropi.U njima ima više očajanja,  jer ono tamo je posrnula demokratija, ovde je, kako je to govorio Zinovljev, kolonijalna demokratija. Kad bi samo Vučić bio problem, masa bi tu vlast raskomadala za dve večeri. Ali radi se o dubinskoj krizi sistema, a takve promene su prelomne, krajnje neizvesne. Svi koji se nude kao rešenje već su nam sedeli za vratom. Vučić je zbog njih i došao na vlast.

MONITOR: Koje su glavne poruke  građana koji učestvuju na protestima?

RELJIĆ: Na ulicama su studenti, prevareni malinari, ubogaljeni penzioneri, protivnici gradnje mini hidroelektrana, potcenjeni profesori, prezreni arhitekti, poniženi vojnici, povređeni građani. Jedino ih ujedinjuje to što su ,,prezreni na svetu”. Oko tog mora nezadovoljnika petljaju nesposobne opozicione partije i dirigovane NVO. Utihnule su i budalaštine kako građani pre svega traže bolju ekonomsku situaciju. Ovaj sistem to više ne može proizvesti ni u Zapadnoj Evropi. I predaja Kosova lebdi nad tim. Sva ta smesa je sve eksplozivnija. Najjednostavniji su zahtevi za slobodu medija. Jedino što je svima jasno Je da će oni koji ih preuzmu činiti isto kao i Vučić. Kao što su i činili. 

MONITOR: Kako je moguće da Aleksandru Vučiću godinama pokorno služe mnogi  intelektualci, mediji, sudije, sindikati, vojska, policija,crkvena hijerarhija…

RELJIĆ: Nisu svi. Nije ni većina. To što ide za Vučićem su, ono što je Slobodan Jovanović zvao poluintelektualcima. A danas su to polueksperti, polupatriote, poluoficiri, poluakademici. Vučićeva falanga su radikali, koji su četvrt veka čekali ,,da se naplate” i svet ,,građanske opcije” koji je ,,prodao veru za večeru”. Realno kula od karata koja se, zbog Vučićeve kooperativnosti, održava spolja. Zloupotreba državnih mehanizama nije Vučićev pronalazak. To je tranzicija. Stalno se vodi borba protiv korupcije, a korupcija se širi kao kuga. Tražite da građani plaćaju porez, a ministar finansija svoje pare drži u poreskim rajevima. Borite se za demografsku obnovu, a na čelu države etablirana lezbijka. Realnost je u Srbiji uveliko prevazišla svet iz humorističkih serija genijalnog Siniše Pavića.

MONITOR: Zašto je ljudima, ne samo politički nepismenim, potreban vođa iako je davno Radoje Domanović napisao da za slijepim vođom idu slijepi ljudi?

RELJIĆ: Demokratija vam je kao auto koji može da ide samo idealno ravnim putem. Setite se ,,kolevke demokratije” pred Drugi svetski rat. Pojavili su se Musolini, Hitler, Franko, ali i Čerčil, Ruzvelt… Kažu da je ovo vreme po mnogim pokazateljima gore od Velike depresije. Ljudi danas gledaju u Korbina, Trampa, Sandersa, pitaju se šta će biti s Merkelovom, stiže li Le Pen… Vreme dramatične krize. Svi znaju da će se na berzanski slom iz 2008. gledati kao na dečju igru kad drmne novi udar.

MONITOR: Je li tačno da desno-konzervativno usmjerenje ima većina opozicionih stranaka u Srbiji?

RELJIĆ: Srbija je konzervativna zemlja. To samo po sebi nije loše. Ali srpska politička elita nema nikakvo ideološko usmerenje. Ni opozicija, ni vlast. Oni samo žele ,,još jedan krug”. Da li se predstavljali kao liberali što je DS i njegovo iverje, ili kao konzervatici kao SNS oni vladavinu zemljom vide kao plen. Njihov jedini rad je lažiranje statistike. Da se sve loše predstavlja kao veliki progres. Ta agresija je sve nepodnošljivija.

MONITOR: Da li će svemoćna mašinerija Vučićeve stranke, koja je svojim interesima podredila državu, uspjeti da zadrži vlast na predstojećim izborima?

RELJIĆ: Ta mašinerija nije svemoćna. Ali će najverovatnije dobiti i ove izbore. Ta je vlast legalna, ali joj je legitimitet nejak. Vučić vlada apsolutno sa podrškom oko 20 odsto punoletnih građana. Pola ljudi ne izlazi na izbore. Ne vide izbore kao izlaz. Tu Srbija nije izuzetak. U većini demokratskih društava demos ne učestvuje u demokratskim procesima. Poverenje u demokratiju je vrlo malo. U mirnim vremenima to nije problem,ali u depresijama postaje dramatično.

MONITOR: Ko bi uspješno mogao da od Srbije stvori modernu demokratsku državu?

RELJIĆ: Narod. Verujem da je Dostojevski u pravu kad u trajajućim procesima prednost daje narodu u odnosu na elitu. Kad kažem narod mislim na organsku društvenu celinu koja nije prost zbir pojedinaca u zverinjaku. Čovek bez svoje zajednice jeste ,,sirak tužni bez iđe ikoga”. Zapadna društva su prepuna jedinki koje se druže s televizorom i mobilnim telefonom. I šta je sad ,,moderna država”? Ja volim da poredim pristup društvu Džefa Bezosa, osnivača ,,Amazona” i Džeka Ma osnivača ,,Alibabe”. Bezos, najbogatiji čovek na svetu, zarađuje 11 miliona dolara na sat, a njegov radnik 11 dolara. On ni pod kojim uslovima ne želi da svojim zaposlenim poveća plate, iako oni ne mogu da žive od tog prihoda. Ali bi dao donacije. Milostinju. Kao pred crkvom. Džek Ma govori da je društvo važnije od njegovih profita. Ono prvo vodi u revoluciju, ovo drugo obećava društvo smanjenih razlika. To bi po meni trebalo da bude moderna država.

MONITOR: Šta je, po Vašem mišljenju, pravedno rješenje problema Srbije i Kosova?

RELJIĆ: Najnormalnije rešenje. Poštujmo međunarodno pravo. Postoji u tekstu Jirgena Habermasa, objavljenom u vreme NATO-bombardovanja, jedna rečenica koja se mora imati na umu kad se sila uzima kao princip međunarodnog prava: „Ali šta ćemo reći ako jednog dana vojni savez u nekom drugom regionu, na primer u Aziji, reši da oružanim putem sprovodi politiku ljudskih prava koja bi počivala na nekom sasvim drugačijem, naime njegovom, tumačenju međunarodnog prava ili Povelje UN?“ Tih godina Rusija, Kina, Indija nisu bile ravne Imperiji, ali danas nisu u obavezi da trpe američke interpretacije kako je Kosovo presedan. Tako se novi svetski poredak, koji je stvorio Zapad, pretvara u ono što je Henri Kisindžer, takođe u vreme NATO bombradovanja, predstavio kao New World Disorder. I eto nas pred trećim svetskim ratom. Zato Zapad panično traži od Vučića i Dačića da oni u ime Srba hitno priznaju Kosovo. Kao kompradori oni bi to mogli. Ali to se u Srbiji razumeva kao užasno ponižavanje, jer Kosovo za Srbe nije samo teritorija. Što je Goran Milić rekao za Vučića: Ne bi mu bio u koži.

MONITOR: Jedna Vaša knjiga naslovljena je Mediji i Treći svetski rat, ukojoj otkrivate tajne savremene propagande. Kako se boriti protivnečasne propagande u 21. vijeku?

RELJIĆ: Nemački kritički intelektualac, psiholog Rajner Mausfeld, napisao je knjigu lepog naslova: Zašto su jaganjci utihnuli? Da bi uopšte imali šanse pred sofisticiranim manipulacijma, veli Mausfeld, moramo se usuditi da koristimo svoj intelekt. To znači izaći iz liberalnih himera. Za današnjeg čoveka okovanog ,,političkom korektnošću” najteže je, da opet citiram Mausfelda, ,,da prestanemo da punimo sebe iluzijama da treba biti dobro-informisan, iluzijom o demokratiji, o slobodi”. Svet je prezasićen ,,iluzijama” o univerzalnosti zapadnih vrednosti, te je svako preumljenje bolno. Istok će s tim imati mnogo manje problema. Bio sam za poslednje dve godine tri puta na Istoku. To je drugačije utemeljen intelekt. Sve što smo mi o tome učili evropocentrično je. Nama je potpuno van uma da je Kina i do XVIII veka, sve one milenijume, bila najveća ekonomska sila sveta. Sad je Zapad napravio globalizovan svet, koji će ga koštati. Lako je bilo s Kinom dok je ona tihovala iza Kineskog zida. Ode Marko Polo da donese svile i začina i to je sve. Ovakav Zapad neće moći izdržati trku na slobodnom tržištu s Azijom.

MONITOR: Vi ste bili i glavni  urednik NIN-a i jednom ste rekli da je u današnje vrijeme lakše postati novinar, a znatno teže biti profesionalac…

RELJIĆ: Danas slobodni novinari postoje kao izuzeci, kao Prometeji, a profesija novinar je utihnula. Pet šestina onih koji pune medije nemaju nikakav osećaj obaveze prema novinarskom kodeksu. Ne znaju ni da to postoji. Ne osećaju nikakvu moralnu obavezu prema opštem dobru. Rade za svog gazdu, za bednu platu i odumiru… Kao što nezaboravno reče Živko Nikolić: „Naša Đekna još nije umrla, a ka’će ne znamo“. A leka nema na vidiku.


Vučić i Đukanović  pokušavaju da zaustave odron

MONITOR: U dijelu izvještaja Fridom hausa o Balkanu navodi se da predsjednik Srbije Vučić i predsjednik Crne Gore Đukanović „nastavljaju da učvršćuju svoju državnu moć oko sebe i svojih klika, podrivajući snovne standarde dobre vladavine i prevazilazeći njima dodijeljene ustavne uloge“. Vaš komentar?

RELJIĆ: Ne treba nam Fridom haus da vidimo svu nakaradnost ovakve vrste vladanja. Čitav region je prekriven bantustanima. Nisu to ni autoritarni režimi. Kakav god režim je sistem. Ovo su simulakrumi, jedino su pljačke i rasprodaje društvenih vrednosti realnost. Ali mislim da ovi naši ne učvršćuju svoju moć, nego pokušavaju da zaustave odron. Obojica.

 

                     Veseljko KOPRIVICA

Komentari

INTERVJU

SONJA DRAGOVIĆ, ISTRAŽIVAČICA IZ OBLASTI URBANIZMA NA UNIVERZITETSKOM INSTITUTU LISABON I ČLANICA GRUPE KANA: Temeljno nerazumijevanje planiranja prostora

Objavljeno prije

na

Objavio:

Mi – čitavo društvo – godinama pokušavamo da se snađemo u sistemu planiranja prostora određenom kombinacijom starih planova koji su i dalje na snazi, i novih propisa koji su neproduktivni, ako ne i sasvim beskorisni

 

MONITOR: Vidite li naznake da nova vlast ima volju da poboljša prostorno planiranje i da spriječi dalji urbanistički i graditeljski haos u Podgorici i na Primorju?

DRAGOVIĆ: Nosimo se sa temeljnim nerazumijevanjem problema u prostornom planiranju od strane nadležnih za ovu oblast. Uzmimo za primjer to što se dešava, ili bolje rečeno ne dešava, sa zakonskim okvirom. Zakon o planiranju prostora i izgradnji objekata iz 2017. je i dalje na snazi, iako je poguban za održiv i ujednačen prostorni razvoj Crne Gore;  o predlogu za izmjene opet treba da raspravljamo usred ljeta – kažem opet, jer je tako bilo i prošle godine, kada je ovaj Zakon posljednji put izmijenjen. Evidentan je nedostatak shvatanja važnosti zakonskog okvira i hitnosti temeljnog preispitivanja modela koji je do sada bio na snazi, a to je nužno za bilo kakav napredak u ovoj oblasti.

MONITOR: Koliko povjerenje uliva ministar Mitrović?

DRAGOVIĆ: Ministar Mitrović ne uliva povjerenje, nego  pruža razloge za zabrinutost. Njegove izjave pokazuju nerazumijevanje povezanosti prostornog planiranja, ekonomske situacije i održivog razvoja, što je veliki hendikep za nekog ko vodi ovako važan resor. Primjera je mnogo, ali navešću jedan iz emisije Načisto, kada je Mitrović rekao da je jedan od razloga za sadašnje stanje prostornog razvoja to što prije 15 godina ekološka svijest nije bila razvijena i da bi bilo dobro da se ekolozi uključe u procese planiranja. Niko ne poriče da smo danas svjesniji ekoloških problema nego što smo bili ranije – i u Crnoj Gori, i globalno – i da je neophodno veće učešće stručnjaka za ovu oblast u svim procesima koji se tiču budućeg razvoja. No od suštinske je važnosti da ministar koji se bavi ovom oblašću razumije da korijen problema leži u nečemu drugom: u ekonomskom modelu zasnovanom na stalnoj ekspanziji gradnje, u permisivnosti zakonskog okvira, i u nemoći vlasti da artikuliše i sprovede viziju razvoja zasnovanu na opštem, zajedničkom dobru, umjesto na privatnoj dobiti. Ministar je pokazao da ovo ne razumije i sopstvenim postupcima, kada je odlučio da mu to što posjeduje zemlju na kojoj može da gradi i novac za izgradnju daje pravo da gradi kuću mimo planova – kada je, dakle, odlučio da mu to što je u privilegovanoj imovinskoj poziciji daje pravo da ne poštuje plan. Zabrinjavajuće je da neko sa takvim razumijevanjem sistema planiranja sada vodi resor koji bi trebalo da donese i sprovede progresivne promjene, i ne znam da li se tome možemo nadati.

Predrag NIKOLIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 30. jula ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

VESNA PEŠIĆ, SOCIOLOŠKINJA: Srbija da okrene drugi list

Objavljeno prije

na

Objavio:

Za mene je pitanje zašto je veliki dio srpskog naroda u Bosni i Srbiji izgubio svaku ljudsku empatiju i saosjećanje prema preko osam hiljada pobijenih dječaka, muškaraca, sinova, očeva i muževa

 

MONITOR: Valentin Incko je na samom kraju mandata nametnuo dopunu Krivičnog zakona BiH, propisujući kazne za poricanje zločina genocida. Kako komentarišete tu odluku?

PEŠIĆ: Ne mogu da se upuštam u poteze Incka da li su dobri i koliko će biti uspešni da se u BiH kažnjava poricanje genocida u Srebrenici (reakcije Dodika su već poznate). Za mene je to pitanje zašto je veliki deo srpskog naroda u Bosni i Srbiji izgubio svaku ljudsku empatiju i saosećanje prema preko osam hiljada pobijenih dečaka, muškaraca, sinova, očeva i muževa. Zar ne osećamo ljudsku tugu prema tolikim ljudskih žrtvama koje su iskasapljene od ruke srpskog vođstva u RS. Kao da nam na pamet ne pada da se izvinimo za tolike pokolje, zatražimo  opraštaj i većno sećanje na te žrtve i sopstvenu bruku. Kakvo je to preganjanje da li je u Srebrenici bio genocid ili „strašni zločin“, kao da nije bilo suda i presuda. Srbija je jedina koja ne priznaje genocid u Srebrenici. Čestitam Crnoj Gori koja je uspela da donese Rezuluciju o genocidu u Srebrenici.

MONITOR: Jedan od mojih skorašnjih sagovornika iz BiH postavio je pitanje: Šta ćemo sa prošlošću? Svakodnevno svjedočimo prepucavanju političkih elita u tzv. regionu. REKOM proces se, izgleda, pokazao neizvodljivim. Šta je izvodljivo?

PEŠIĆ: Istoričar Markovina iz Hrvatske je konstatovao da je suočavanje sa prošlošću na tlu bivše Jugoslavije propalo, ili jednostavno nije uspelo. REKOM je postavio visoke zahteve u tom pogledu, a da ih je postavio i manje ambiciozno, opet i najskromnije zamišljeno suočavanje sa prošloću kao uslov pomirenja – ne bi uspelo. Time smo pokazali da nismo važni ni sebi ni drugima. Nema ovde kapaciteta za razumevanje događaja  i tragedije iz devedestih. Podgreva se balkanska „večna mržnja“, održava se ta vatra, bilo da je reč o vlastima ili opoziciji. Šta može umesto toga?  Markovina predlaže „miroljubivu koegzistenciju“, pa se i meni učinilo da bi to već bio veliki skok, ako zaista ne možemo da skočimo više od toga. Da bi to bio skromniji vid pomirenja, ali za nas značajan, da živimo u miru i koegzistenciji, i možda usmereni u istom pravcu, vrednostima i  saradnji.

MONITOR: Većinu zemalja Zapadnog Balkana opterećuju teški oblici organizovanog kriminala. Najčešće se u vezu dovode Srbija i Crna Gora. Kako ćemo izaći iz takvog „bratskog zagrljaja“?

PEŠIĆ: Pa tako što ćemo uvesti pravnu državu i ustavnu demokratiju, drugačiji sistem vrednosti, transparentnost vlade, umesto korupcije i ličnih odnosa – „ja tebi ti meni“ koji vladaju u našim plemenskim društvima u kojima su lični odnosi na prvom mestu, pa šta onda ostane za zakone koji se po pravilu olako krše. Samo u državama uređenim na vladavini prava možemo stići do normalne države, a mafija i kriminal ne mogu biti sistemski njen deo, nego se moraju  uredno goniti i kažnjavati. Kad država ne može da izađe na kraj sa klanovima, to je samo izgovor. To govori da su klanovi povezani sa državom ili su te države totalno nefukcionalne. Imam utisak da su neke bivše jugoslovenske republike to uspele, to da mafija nije u državi nego van nje – protiv koje se država bori i eliminiše je legitimnim i zakonskim sredstvima. I Hrvatska je jedno vreme bila mafijaška država, ali je uspela da mafiju izbaci iz države, što ne značći da mafije nema, nego je nema u državi. Srbija i Crna Gora u tome nisu uspešne države, a nisu ni na putu da do toga stignu, jer vidimo da se vlast održava i funkcioniše korišćenjem i uvlačenjem mafije u državu. Bez mafije ne uspevaju da se održe na vlasti, nego od mafije traže usluge koje moraju da se vrate. Eto to sada gledamo sa uhapšenim Belivukom, Miljkovićem i drugima koji u svojim iskazima  svedoče koliko i na koji način su bili angažovani od vrhova vlasti. To je tek početak i nisu sve rekli. Da bi se to sakrilo, Vučić danima prikazuje leševe, iskasapljene ljude, čisto smo zaplivali u nekrofiliju da bi se nekako skrenula pažnja sa toga šta ta družina radi na vlasti.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 30. jula ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

NASTAVAK KADROVANJA U RESORU VESNE BRATIĆ – SLUČAJ RADE VIŠNJIĆ: Greška koja nije slučajna

Objavljeno prije

na

Objavio:

Ministarka  Bratić  očito ne smatra  da je veličanje četništva i  ratnih zločinaca ikkava  smetnja  za obavljanje rukovodećih finkcija u školstvu

 

Slučaj Rade Višnjić, nesuđene v.d. direktorice Osnovne škole (OŠ) „Jugoslavija” u Baru, u žižu javnosti vratio je Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta (MPNKS) na čijem je čelu Vesna Bratić. Kao diplomirana učiteljica, Rada Višnjić je za v. d. direktoricu imenovana na period od šest mjeseci, počev od 12. jula.  Razriješena je samo osam dana kasnije.

Na imenovanje Višnjićeve javnost je burno reagovala. Protiv nje je u januaru 2020. godine pokrenut disciplinski postupak, nakon što je učenicima na času zadala da crtaju trobojku, u vrijeme snažne politizcije upotreba zastava. Tada je dobila uslovni prestatak radnog odnosa. U jesen iste godine, preko Vajber grupe pozvala je učenike na moleban u Hram Svetog Jovana Vladimira u Baru. Uslijedio je definitivan otkaz.

Višnjićeva je na svom Fejsbuk profilu objavila i odu Ratku Mladiću, bivšem komandantu Vojske Republike Srpske, u Hagu doživotno osuđenom ratnom zločincu. U prilog tvrdnji da hvalospjevi Mladiću nijesu smetnja već više preporuka kod ministarke Bratić ide i činjenica da je za novog direktora Doma učenika u Beranama nedavno imenovan Goran Kiković. On je otvoreni podržavalac četničkog pokreta, a aktivno je učestvovao u predlaganju imenovanja ulice u Beranama po Mladiću.

Vesna Bratić je prije par mjeseci Bojanu Đačić, takođe učiteljicu, ideološki blisku koleginici iz Bara, postavila za v.d. direktoricu Osnovne škole (OŠ) „Ristan Pavlović” u Pljevljima. Đačićeva je smijenjena nakon dva dana, jer su njena fotografija, na kojoj na glavi nosi šajkaču sa kokardom, i tekstovi šovinističkog sadržaja, osvanuli na Instagramu. I izazvali snažnu osudu građana.

Ni tada, baš kao ni u slučaju Višnjić, ministarka Bratić se nije ogradila od stavova   izabranica. Đačićeva je smijenjena u tišini, bez izjašnjenja MPNKS-a. Višnjićeva je prošla gore. U pokušaju da se zaštiti, Vesna Bratić je u saopštenju u kom navodi da je promijenila mišljenje o njenom imenovanju, kazala da je do toga došlo nakon što su iz MPNKS-a imali uvid u  privatne materijale opscene prirode profesorice Višnjić – aludirajući na nage fotografije koje su kružile društvenim mrežama, a na kojima je navodno ona. To je i vrhunac opscenosti ministarke Bratić – što su joj pri kadriranju „opscene fotografije” veći problem od podrške Mladiću. I zloupotreba privatnosti pri raskidanju radnog odnosa. Zbog toga su ministarku kritikovali iz Centra za građansko obrazovanje (CGO), skupštinskog Odbora za ravnopravnost, Centra za ženska prava (CŽP), kao i pojedinih političkih partija.

Vesna Bratić je, objašnjavajući odluku o razrješenju Rade Višnjić, nenamjerno otkrila i da u MPNKS-u ne obavljaju nikakve provjere kandidata. „Sva priča o depolitizaciji državnog aparata pala je u vodu sramnim postupkom Vesne Bratić, iza kojeg nesporno stoje partije vladajuće većine. Umjesto da oslobode škole političkog uticaja i da razbiju ćelije za kupovinu glasova, što je nasljeđe koje je ostavio DPS sa svojim koalicionim partnerima, oni su se odlučili da te mehanizme preuzmu. Umjesto partijskih direktora i zamjenika – dobili smo partijske direktore i zamjenike”, konstatuje u svojoj objavi na Fejsbuku dugogodišnji aktivista nevladinog sektora Vuk Maraš.

Ministarka tvrdi da su novoizabrani vršioci dužnosti direktora osnovnih i srednjih škola birani nepartijski. Nije tako, narvano. Monitorovi upućeni izvori tvrde da je Radu  Višnjić imenovala na predlog Socijalističke narodne partije (SNP). Brojni slučajevi upotpunjuju sliku o krugovima iz kojih dolaze kadrovi u kulturi i prosvjeti. Monitor redovno piše o tome.

Nema obećanih reformi u prosvjeti. Čak ni o tome kako će tretirati užasna stanja u kojima se pojedine škole u Crnoj Gori nalaze – ministarka ne govori.

Mr Olivera Leković, v.d. direktorica nevladinog udruženja (NVU) Prosvjetna zajednica Crne Gore (PZCG), kazala je za Monitor da od resornog ministarstva zahtijevaju da se posveti gradnji nepartitokratskog sistema. „Imamo odgovornost da budemo kritičari svih koji pokušavaju da umjesto reforme koja će cijeniti stručnost i voditi kvalitetnijem obrazovanju svakog djeteta, nastave sa sprovođenjem sistema u kojem je najbitna partijska knjižica”.

Iz PZCG-a su nedavno, u saradnji sa NVO Udruženje Roditelji, pokrenuli kampanju pod nazivom Za društvo znanja, čiji je cilj da navede odgovorne u Vladi i Skupštini da prekinu tradiciju postavljanja partijskih vojnika za direktore škola i vrtića. Tražiće, navodi mr Leković, i izmjene Opšteg Zakona o obrazovanju kojim će se izbor direktora ubuduće urediti na način koji će garantovati transparentnost, profesionalizaciju i depolitizaciju, a na osnovu predloga prosvjetnih radnika, stručne zajednice i nevladinih organizacija. „Hoćemo da se sistem obrazovanja decentralizuje, kao i da resorno ministarstvo bude otvoreno za saradnju. Želimo da se budžet namijenjen za prosvjetu transparentno rasporedi i da se odrede prioriteti. Interesuje nas i kad će nastavnicima biti plaćen svaki čas preko norme, kad će se zaposliti kolege i asistenti (neki su i po deceniju na birou), kad ćemo imati plaćen prevoz, kad će se sistemski rješavati stambena pitanja prosvjetara i provjeriti rad Zadruge Solidarno, kao i do kad ćemo imati najmanju platu u regionu, pa i u Evropi. Nećemo stati sa zahtjevima. Godinama smo degradirani i na rubu egzistencije. Želimo društvo znanja”, navodi v.d. direktorica PZCG-a.

Nedavno je više članova radne grupe za izradu novog Zakona o visokom obrazovanju pobunilo protiv MPNKS-a, tvrdeći da su iz Ministarstva utvrdili nacrt tog propisa, bez konsultacije sa njima. Toliko o najavljivanom poboljšanju saradnje sa prosvjetarima.

Iz opozicione Socijaldemokratske partije (SDP) pokrenuli su postupak za interpelaciju u kojoj će tražiti smjenu ministarke.

Mnogo je znakova koji ukazuju na očigledan nedostatak kompetencija u resoru Vesne Bratić. Kadrovska politika tek je jedan od njih.

Andrea JELIĆ

 

DETEKTOR: Svega, kao na vašaru

U Ministarstvu prosvjete nauke kulture i sporta – veselo. Smjenu direktora osnovnih i srednjih škola, upotpunile su i promjene u kadrovskoj strukturi Uprave za zaštitu kulturnih dobara. Na mjesto bivšeg direktora Božidara Božovića bila je   postavljena Milena Martinović, konzervatorka za papir, iz čuvene svešteničke porodice. Nakon 5 dana efektivnog rada ona je dala neopozivu ostavku. Nije se, kako se čuje, snašla u nesređenoj dokumentaciji svojih prethodnika.

Nije to ni lako. Evo ilustracija. U Upravi za zaštitu kulturnih dobara ne postoji registar popisa valorizovanih kulturnih pokretnih i nepokretnih dobara. Između ostalog ne postoji ni dokument iz 1945. godine kojim se potvrđuje preuzimanje Ikone presvetle Bogorodice Filermose. Od 1929. godine Ikona se nalazila kod kralja Aleksandra Karađorđevića ali je kralj Petar II Karađorđević prije napuštanja zemlje, predao na čuvanje Manastiru Ostrog. Takođe, ne postoji ni rješenje iz 1978. godine kojim se potvrđuje vlasništvo drzave nad Ikonom. Držalac ikone je Narodni muzej Crne Gore, koji je to postao aktom Vlade Crne Gore, odnosno Republičke komisije za vjerska pitanja od 20. januara 1978. Papiri se negdje zaturili…  Takođe, ne postoji dokument da li Ikona treba da se čuva u muzeju. Ili u nekom od crkvenih objekata za što se zalaže ministrica Vesna Bratić.

Za vrijeme petodnevne „vladavine” mr Milene Martinović krenulo se sa rekonstrukcijom cetinjskog manastira. Za nju su trebali posebni konzervatorski uslovi i prije svega saglasnost Uprave za zaštitu kulturnih dobara. Detektor saznaje – Mitropolija je zaboravila proceduru. Ili je  smatrala da joj saglasnost i ne treba.  Kao slučaju sanacije prilaznog stepeništa  Cetinjskog manastira kada je samo obavijestila Upravu da su radovi toga i toga datuma završeni.

Uglavnom, ode Milena Martinović. Njen prethodnik, bivši direktor Božidar Božović, DPS kadar, bio se prešaltao u nove vladajuće redove. Skrasio se kao  pomoćnik direktora za UNESCO.  No, preplivavanje nije uspjelo. Vlada ga je nedavno smijenila.

Bez direktora se ne može. Ministrica je na elektronskoj sjednici Vlade postavila Mladena Zagarčanina, arheologa iz Bara, na mjesto najnovijeg v. d. direktora Uprave za zastitu kulturnih dobara. Među ostalim kriterijuma za postvaljenje, jedan, po novome, veoma važan je ispunio: njegove fotografije sa pokojnim mitropolitom Amfilohijem i ostalim svještencima iz Mitropolije krase društvene mreže. Uoči stupanja na funkciju najavio je jedan od prioriteta: “ Pronalaženje zajedničkog jezika s crkvom kojoj pripada veliki broj nepokretnih kulturnih dobara”. Prioritet će biti ispoštovan. Već prvog radnog dana u četvrtak ujutro direktor je zakazao sastanak sa Mitropolijom.

Da li će sa novim direktorom osvježiti u Upravi, čuće se. Pošto dolazi iz Bara sljeduju mu auto i vozač, njihove dnevnice i benzin. I, naravno, varijabila. Sve kao što je imala i njegova sugrađanka Anastazija Miranović kad je, u ime DPS-a, bila direktorica Uprave.

Koliko je nova valast ljuti protivnik nepotizma i partijskog zapošljavanja kazuje i opjevani podatak da je Vesna Bratić za  v.d. direktoricu podgoričke Gimnazije Slobodan Škerović postavila Biljanu Vučurović, suprugu poslanika i odbornika Jovana Jola Vučurovića, poznatog po vatrenom negiranju genocida. Za v.d. direktoricu OŠ Narodni heroj Savo Ilić u Kotoru  postavila je profesoricu Smiljanu Lazović, odbornicu  Demokratskog fronta. U Budvi je za v.d. direktoricu Srednje mješovite škole Danilo Kiš imenovana profesorica Nada Purić, bivša potpredsjednica Socijalističke narodne partije (SNP) koja je u januaru napustila tu stranku i dala podršku predsjedniku Opštine i lideru koalicije ,,Za budućnost Budve“ Marku Batu Careviću. Svega još tu ima.

U Crnoj Gori, prema zvaničnim podacima, postoje 162 državne osnovne škole, 50 srednjih škola i 21 predškolska ustanova, 13 muzičkih škola, dva obrazovna centra, tri resursna centra, deset učeničkih i studentskih domova i četiri internata. Na smijenjena mjesta direktora do sad je postavljeno svega 7 ljudi koji ne pripadaju „pravoslavnoj većini”. Eto tako.

Stela O. KOVAČ

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo